„Sve što možeš da zamisliš, možeš i da ostvariš“, rekao je veliki umetnik Pablo Pikaso. Ova izjava savršeno oslikava moć mašte, koja je ključna u kinematografiji. U svetu filma, mašta može da bude izvor inspiracije, ali ukoliko je usmerena na pravi način, može postati i pokretačka snaga koja vas odvodi do velikih uspeha.

Kada govorimo o jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji, imena kao što su Zdravko Šotra zauzimaju posebno mesto. Njegova dela, kao što su „Zona Zamfirova“, „Ivkove slave“, „Pljačke Trećeg rajha“, „Ranjenog orla“, i „Boja na Kosovu“, oblikovali su filmsku scenu i ostavili neizbrisiv trag. Nažalost, Zdravko Šotra je preminuo u svojoj 93. godini, ostavljajući za sobom bogato nasleđe.

Šotra je bio više od reditelja; bio je učitelj i mentor mnogim mladim umetnicima. Njegova sposobnost da stvara likove koji su postali deo kolektivnog pamćenja srpskog naroda je impresivna. Njegova dela nisu samo zabavljala publiku, već su često nosila važnu društvenu poruku, osvetljavajući različite aspekte života i kulture.

Dok se svet kinematografije oprašta od svog učitelja, njegova dela će nastaviti da žive. Mnogi glumci i saradnici sa kojima je radio govore o njemu sa velikim poštovanjem. Njegova sposobnost da prepozna potencijal u ljudima, kao i njegova otvorenost i spremnost da pomogne, učinili su ga omiljenim među kolegama. Dragan Nikolić i Milena Dravić, zajedno sa Šotrom, stvorili su šou „Obraz uz obraz“ koji je bio izuzetno popularan i doprineo je širenju kulturnih vrednosti kroz zabavu.

Miroslav Mitić, producent „Zone Zamfirove“, podelio je svoja osećanja povodom Šotrinog odlaska: „Imao sam privilegiju da s njim radim svoj prvi film, i taj period zauvek je obeležio moj profesionalni put. Šotra je bio više od reditelja, bio je učitelj, gospodin i umetnik koji je generacijama pokazao kako se čuva duh našeg naroda kroz film.“ Ove reči najbolje oslikavaju koliko je Šotra bio važan ne samo kao umetnik, već i kao osoba.

Njegova mirnoća, sigurnost i toplina su inspirisali mnoge mlade talente da se usude da sanjaju i stvaraju. Šotra je umeo da prepozna čoveka pre umetnika, što ga je činilo posebnim i nezaboravnim. Njegova sposobnost da razume ljudsku prirodu i da u njoj pronađe inspiraciju bila je ključna za njegov uspeh.

Kao autor ovog teksta, duboko osećam gubitak Zdravka Šotre. Njegova dela su me oblikovala i inspirisala tokom odrastanja. Ostavio je nasleđe koje ćemo morati da čuvamo i negujemo s velikom odgovornošću. Naša je dužnost da nastavimo tradiciju i da budemo ponosni na njegov rad.

Šotra je bio umetnik koji je razumeo važnost povezivanja sa publikom. Njegovi filmovi su često bili prožeti emocijama i dubokim ljudskim vrednostima, što ih čini večnim. Njegov doprinos kulturi će ostati neizbrisiv, a njegova dela će se i dalje gledati i ceniti.

Zdravko Šotra je bio umetnik koji je ostavio neizbrisiv trag, ne samo na filmskoj sceni, već i u srcima ljudi koji su ga poznavali i cenili. Hvala ti, Šotra, za sve što si učinio za kinematografiju i naš narod. Počivaj u miru, a tvoje delo će živeti zauvek.