Rusija bi morala da žrtvuje dodatnih 800.000 vojnika tokom naredne dve godine ukoliko bi želela vojno da osvoji istočnu Ukrajinu, izjavio je u sredu u izveštaju britanske obaveštajne službe. Ovaj alarmantan podatak dolazi u trenutku kada se sukobi na frontu intenziviraju, a ukrajinske snage nastavljaju da se brane od ruskih ofanziva.

Prema izvorima bliskim vojnoj analizi, trenutna situacija na terenu ukazuje na to da ruska vojska ne može da ostvari značajnije napredovanje bez dodatnih ljudskih resursa. U izveštaju se navodi da bi, pored dodatnih vojnika, Rusija morala da poveća logističke kapacitete i poboljša obuku svojih snaga kako bi se suočila s otporom ukrajinskih snaga. Ukrajina, koja je primila značajnu vojnu pomoć od zapadnih zemalja, uspeva da odoli napadima i nastavlja da jača svoje odbrambene sposobnosti.

Analitičari ističu da bi ovakva mobilizacija dodatnih 800.000 vojnika predstavljala nezapamćen potez u modernoj vojnoj istoriji. Ova cifra bi značajno prebacila trenutni broj aktivnih vojnika u ruskoj vojsci, što bi moglo izazvati dodatne tenzije unutar same Rusije. Mnogi stručnjaci su skeptični u vezi sa sposobnošću Kremlja da mobilizuje toliki broj vojnika, posebno imajući u vidu prethodne pokušaje mobilizacije koji su naišli na otpor javnosti.

U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da će njegova zemlja nastaviti da brani svoju teritoriju po svaku cenu. „Nećemo se predati, ni po cenu naših života. Borimo se za našu slobodu i nezavisnost“, rekao je Zelenski tokom obraćanja narodu. On je takođe naglasio važnost međunarodne podrške, koja je, prema njegovim rečima, ključna za uspeh ukrajinske odbrane.

Zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države i članice Evropske unije, nastavljaju da šalju vojnu pomoć Ukrajini. Ova pomoć uključuje savremeno naoružanje, obuku vojnika i humanitarnu pomoć za civile pogođene ratom. Očekuje se da će ova pomoć i dalje rasti, kako bi se osigurala stabilnost u regionu i sprečilo dalje širenje sukoba.

U poslednje vreme, sukobi su se intenzivirali u istočnim oblastima Ukrajine, gde ruske snage pokušavaju da preuzmu kontrolu nad strateški važnim gradovima. Ukrajinsko vojsko je izveštavalo o stalnim napadima na njihove položaje, ali su i dalje uspeli da zadrže ključne tačke i odbiju napade. U nekim slučajevima, ukrajinske snage su čak izvele kontraofanzive, vraćajući kontrolu nad delovima teritorije koja je prethodno bila pod ruskom okupacijom.

Međunarodna zajednica nastavlja da prati razvoj situacije, dok su diplomatski napori da se postigne mir još uvek na snazi. Međutim, izgledi za brzo rešenje sukoba deluju sumorno. Kako se sukob nastavlja, raste zabrinutost zbog humanitarne situacije u regionu, s obzirom na to da milioni ljudi već trpe posledice rata.

U ovom kontekstu, analitičari sugerišu da bi Rusija mogla da se suoči sa ozbiljnim posledicama ne samo na vojnom, već i na političkom planu. Ukoliko se mobilizacija ne ostvari, to bi moglo dovesti do daljeg jačanja opozicije prema Putinovom režimu, što bi imalo dugoročne posledice po stabilnost zemlje.

Kako se situacija razvija, jasno je da će sukob u Ukrajini ostati centralna tačka globalne politike, sa dalekosežnim posledicama koje će se osećati širom sveta. U ovoj teškoj situaciji, sudbina miliona ljudi zavisi od odluka koje se donose na vrhu vlasti, a rat se nastavlja bez naznaka brzog okončanja.