Donald Tramp želi da oblikuje svoju politiku prema uzoru na Vladimira Putina i da vlada Sjedinjenim Američkim Državama na sličan način, izjavila je Fiona Hil, bivša savetnica za nacionalnu bezbednost u njegovoj administraciji. U intervjuu za Sky News, Hil je istakla da Tramp i Putin dele sličan pogled na svet, koji je podeljen između tri glavne sile: Rusije, SAD i Kine. Svaka od ovih sila imala bi jasno definisanu sferu uticaja.
Prema Hilovoj, Tramp je odavno želeo da normalizuje, institucionalizuje i resetuje odnose između SAD i Rusije, što je bilo očigledno još od njegovog prvog mandata. Ona je naglasila da je Tramp uvek želeo da se sastane s Putinom kako bi rešio sve probleme u bilateralnim odnosima, a da iza ovog pristupa stoje i brojni ekonomski i poslovni interesi koji su važni za njega i njegov krug saradnika.
Hil je takođe navela da Tramp teži da izgradi lični odnos s Putinom, koji bi mogao biti jači od onog koji trenutno postoji. Ona je ukazala na to da je Tramp jasno stavio do znanja da želi da povuče SAD iz podrške Ukrajini, kao i da želi da smanji ulogu SAD u obezbeđivanju evropske bezbednosti. Prema njenim rečima, Tramp smatra da bi Evropljani trebali preuzeti veće odgovornosti za svoju odbranu, uključujući i finansijsku i operativnu podršku u vezi s Ukrajinom.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se Tramp priprema za moguću kandidaturu na predsedničkim izborima 2024. godine, a Hilov osvrt na njegovu politiku može imati značajan uticaj na buduće odnose između SAD i Rusije. Ona je istakla da je Trampov strateški pristup budućnosti američke politike vrlo jasan i može oblikovati pravac u kojem će se kretati SAD u odnosu na globalne sile.
Osim toga, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je u decembru prošle godine izjavila da Tramp pokazuje „fascinaciju“ svetskim liderima koji poseduju nekontrolisanu moć, poput Putina i lidera Severne Koreje, Kim Džong Una. Merkel je u intervjuu za CNN izjavila da je Trampov način izražavanja o Putinu i Kim Džong Unu ukazivao na neku vrstu fascinacije snagom koju ovi lideri imaju.
Merkel je naglasila da su njeni odnosi sa Trampom bili turbulentni, dodajući da je Tramp želeo da stvori administraciju bez „opterećenja“. Ona je istakla da je imala utisak da Tramp sanja o tome da prevlada nad parlamentarnim telima, koja je smatrao teretom, želeći da donosi odluke samostalno. Prema njenim rečima, ovaj pristup nije u skladu s demokratskim vrednostima.
Ove izjave i analize dolaze u trenutku kada je svet suočen s brojnim izazovima, uključujući sukobe u Ukrajini, rastuće tenzije između velikih sila i promene u globalnoj ravnoteži moći. Hil i Merkelove reči mogu ukazivati na to kakvu politiku bi Tramp mogao voditi ako se vrati na mesto predsednika, uzimajući u obzir njegovu sklonost prema autoritarnim liderima i njegovo neslaganje s tradicionalnim pristupima američke spoljnoj politici.
U svetlu ovih događaja, budućnost američkih odnosa s Rusijom i drugim globalnim silama ostaje neizvesna, a Trampov mogući povratak na vlast mogao bi dodatno zakomplikovati tu situaciju. Analitičari će pažljivo pratiti razvoj situacije, naročito u kontekstu nadolazećih izbora i međunarodnih odnosa.
