U savremenom vinogradarstvu, defolijacija, odnosno uklanjanje listova oko grozdova, postaje sve važnija praksa koja doprinosi ubrzanju sazrevanja grožđa, poboljšanju njegovog kvaliteta i smanjenju gubitaka usled truljenja. Kako objašnjava mr Nebojša Mladenović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz PSSS Vranje, ova tehnika se često primenjuje 20-30 dana pre berbe grožđa, a u našim područjima najčešće se sprovodi u septembru i oktobru.

Defolijacija se vrši tako što se iz zone lastara, gde se razvijaju grozdovi, uklanjaju pojedini listovi koji zasenjuju grozdove. Ovim postupkom se značajno poboljšava osvetljenost i aeracija grozdova, što direktno utiče na njihovo sazrevanje. Pored toga, bolja osvetljenost pomaže da se postigne potpuna obojenost pokožice grožđa i smanjuje se rizik od razvoja sive truleži, koja može značajno umanjiti kvalitet ubranog grožđa.

Uklanjanje listova oko grozdova ne samo da ubrzava proces zrenja, već i poboljšava opšti kvalitet plodova, što je od ključnog značaja za vinogradare. Defolijacija se u našim uslovima najčešće sprovodi ručno, ali se u poslednje vreme sve više koriste i mašine, kao i hemijska sredstva poznata kao defolijanti. Ova tehnička unapređenja omogućavaju vinogradarima da efikasnije i brže obave ovaj važan korak u procesu gajenja grožđa.

Da bi se postigli pozitivni efekti defolijacije, važno je obratiti pažnju na vreme i količinu uklonjenih listova. Preporučuje se da se ukloni između 15-25% listova, kako bi se postigli najbolji rezultati. Mladenović ističe da se uklanjaju isključivo stari listovi, koji su izgubili svoju fotosintetsku aktivnost. Ovaj pristup omogućava preostalim listovima da obavljaju intenzivniju fotosintezu, stvarajući dovoljno ugljenih hidrata koji su neophodni za ishranu i sazrevanje grozdova, ali i lastara, dok se istovremeno nagomilava i rezerva hranljivih materija.

Reakcija različitih sorti grožđa na defolijaciju može značajno varirati. Na primer, sorta muskat hamburg pozitivno reaguje na postepenu defolijaciju, gde se počinju uklanjati listovi od samog početka razvoja grozdova. U suprotnom, grozdovi koji se razvijaju u senci mogu postati rehuljavi i slabo sazrevati. S druge strane, grozdovi sorte kardinal postižu bolju obojenost kada rastu u uslovima slabe zasene nego kada su izloženi direktnoj svetlosti. Zbog ovih razlika, neophodno je sprovoditi oglede kako bi se utvrdilo koja ampelotehnika je najprikladnija za svaku sortu, uzimajući u obzir specifične zemljišne i klimatske uslove sredine.

U zaključku, defolijacija predstavlja ključnu praksu u savremenom vinogradarstvu koja može značajno unaprediti kvalitet grožđa i smanjiti gubitke. Ova metoda zahteva pažljivo planiranje i znanje o specifičnim potrebama različitih sorti, kao i o optimalnim uslovima za primenu. Vinogradari koji primenjuju ove tehnike mogu očekivati bolji prinos i kvalitet svojih proizvoda, što je uvek u interesu kako proizvođača, tako i potrošača. Na kraju, ova praksa može doprineti i održivosti vinogradarstva, smanjujući potrebu za hemijskim sredstvima i povećavajući prirodnu otpornost vinove loze.