Atina – Temperatura tla u područjima oko grčkog glavnog grada Atine drastično je porasla, sa povećanjem od čak deset stepeni Celzijusa na nekim mestima, nakon što su veliki požari uništili vegetaciju. Ovo je pokazalo istraživanje koje je objavila Nacionalna opservatorija u Atini, a koje naglašava ozbiljne posledice prirodnih katastrofa na mikroklimu u ovim oblastima.

U okviru analize, državni istraživački institut Meteo iskoristio je satelitske podatke visoke rezolucije, koji omogućavaju detaljno praćenje temperature površine tla. Ovi podaci su od suštinskog značaja za razumevanje uticaja prirodnih katastrofa, poput šumskih požara, na lokalne klimatske uslove. Na osnovu ovih informacija, istraživači su mogli da procene kako su požari promenili termalne karakteristike tla.

Poređenje temperatura iz dva različita perioda, tokom kojih su Grčku pogodili toplotni talasi, otkrilo je značajne razlike. Istraživanje je obuhvatilo podatke iz jula 2024. godine, pre nego što su se desili razorni požari u selu Varnavas i atinskom predgrađu Penteli, kao i podatke iz juna 2025. godine. Rezultati su pokazali temperaturne razlike od jednog do dva stepena Celzijusa u mnogim oblastima, što se može delimično pripisati prirodnim varijacijama vremenskih uslova.

Ovi podaci su posebno zabrinjavajući s obzirom na to da se Grčka već suočava sa sve učestalijim i intenzivnijim toplotnim talasima, koji su u velikoj meri rezultat klimatskih promena. Povećanje temperature tla može imati dalekosežne posljedice na ekosisteme, poljoprivredu i zdravlje ljudi. Vegetacija koja je stradala u požarima ne samo da smanjuje biološku raznovrsnost, već i utiče na sposobnost tla da zadrži vlagu, što može dovesti do daljih problema sa sušom i erozijom.

Požari u Grčkoj, koji su postali učestali u poslednjim godinama, često su rezultat kombinacije ekstremnih vremenskih uslova, ljudske aktivnosti i neadekvatne infrastrukture za prevenciju i gašenje požara. Stručnjaci upozoravaju da bi se bilo kakve mere za ublažavanje posledica klimatskih promena trebale fokusirati na unapređenje sistema za prevenciju požara, kao i na obnavljanje uništenih ekosistema.

U kontekstu ove situacije, važno je napomenuti da je Grčka već preduzela određene korake ka jačanju svoje otpornosti na klimatske promene. Vlada je najavila planove za ulaganje u obnovljive izvore energije, kao i za poboljšanje infrastrukture za upravljanje vodnim resursima. Međutim, stručnjaci naglašavaju da je potrebno mnogo više da bi se prevazišle trenutne krize.

Tokom leta, Grčka se suočava sa još jednim izazovom – turističkom sezonom. Dok mnogi turisti dolaze da uživaju u sunčanju i plažama, lokalne vlasti su primorane da se fokusiraju na zaštitu životne sredine i očuvanje prirodnih resursa. Ova dilema postavlja pitanje kako balansirati između ekonomskih interesa i očuvanja prirode.

U zaključku, istraživanje Nacionalne opservatorije u Atini ukazuje na hitnu potrebu za sveobuhvatnim planovima zaštite životne sredine i prilagođavanja klimatskim promenama. Povećanje temperature tla kao rezultat šumskih požara predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo za prirodne ekosisteme, već i za zdravlje i dobrobit ljudi. Grčka, suočena sa ovim izazovima, mora da deluje brzo i odlučno da zaštiti svoje resurse i osigura održivu budućnost za svoje građane.