Najnoviji film rediteljke Emerald Fenel, „Orkanski visovi“, koji je već dostupan u domaćim bioskopima, donosi inovativan pristup u pogledu scenografije. Jedna od najzanimljivijih karakteristika ovog filma su zidovi glavne junakinje, koji izgledaju kao da se „znoje“. Fenel je otkrila da je za kreiranje ovih zidova koristila skenirane kopije kože glumice Margo Robi, što je doprinelo stvaranju jedinstvenog vizuelnog efekta.

Rediteljka Fenel je tokom projekcije filma u Britanskom filmskom institutu objasnila kako su zidovi kreirani: “Zamolili smo Margo da nam pošalje fotografije njenog lica, sa svim mladežima, kapilarima i pegicama, a zatim smo to odštampali na svili, napunili i stavili lateks preko toga da bismo dobili efekat zidova koji se ‘znoje’.” Na prvi pogled, prostorija deluje kao tipična ženska spavaća soba u pastelno ružičastim tonovima, ali nakon pažljivijeg posmatranja, gledaoci mogu primetiti neobične detalje koji izazivaju nelagodnost.

Fenel je dodatno objasnila da je namera bila da se stvori prostor koji na prvi pogled deluje prijatno, ali koji nosi dublju simboliku. „To je odraz Ketinog karaktera kada se uda, vizuelni prikaz kako se oseća žena koju su pretvorili u predmet lepote i kolekcionarski primerak“, rekla je Fenel. Ova izjava sugeriše da film istražuje teme koje se tiču identiteta, ženskih uloga i društvenih očekivanja.

Pored zidova, i drugi elementi scenografije doprinose stvaranju jedinstvene atmosfere. Na primer, tepih i toaletni stočić u spavaćoj sobi Ketrin izgledaju kao da su modelirani prema koži i kosi Margo Robi. Scenografkinja Suzi Dejvis naglasila je da je cilj bio da se stvori osećaj „lepe kondenzacije“, kao da se zidovi znoje, što dodatno pojačava vizuelni doživljaj.

Fenelov pristup ovom filmu ima snažne korene u erotskoj estetici, što su primetili mnogi kritičari. „Znojavi zidovi“ postali su simbol njenog stila i načina na koji pristupa temama koje se bave strastima, ljubavlju i unutrašnjim previranjima likova. Kritičari su primetili da se film u velikoj meri oslanja na erotiku, što ga čini intrigantnim i provokativnim.

Fenel je takođe istakla da je važnost ovakvih vizuelnih elemenata u filmovima često zanemarena. „Ponekad se čini da se svi fokusiraju na priču, ali ono što se dešava u pozadini, u scenografiji, može biti jednako značajno“, rekla je. Ova izjava dodatno osvetljava njen pristup umetnosti filma, gde su vizuelni elementi ključni za prenošenje emocija i poruka.

Kao rezultat, „Orkanski visovi“ ne samo da istražuje kompleksne teme ženskog identiteta i društvenih normi, već i postavlja pitanja o tome kako nas vizualni elementi mogu emotivno pogođati. Fenel je uspela da stvori film koji kombinuje estetsku privlačnost sa dubljim značenjima, što ga čini relevantnim u savremenoj kinematografiji.

Film je već izazvao brojne diskusije među kritičarima i publikom, koji su rado istraživali slojeve značenja i simbola koje Fenel koristi. Sa svojom jedinstvenom vizijom i sposobnošću da spoji lepotu i nelagodnost, rediteljka je postavila visoke standarde za buduće projekte u industriji filma. „Orkanski visovi“ se takođe može posmatrati kao kritika savremenog društva i načina na koji se žene često vide kao objekti, što dodatno obogaćuje njegovu narativnu strukturu.

Fenelov rad u ovom filmu poziva gledaoce da preispitaju svoja uverenja i percepcije, čineći „Orkanske visove“ ne samo vizuelno privlačnim, već i intelektualno izazovnim delom. Ovaj film takođe podstiče raspravu o tome kako umetnost može reflektovati i oblikovati našu stvarnost, ostavljajući snažan utisak na sve koji ga pogledaju.