Vest o uhapšenom muškarcu iz Novog Sada, koji je danima skrivao leš svoje emotivne partnerke, potresla je Srbiju. Policija je došla do stana u kojem su živeli B. M. (52) i A. M. (49) nakon što je upravnik zgrade prijavio sumnju zbog neprijatnog mirisa koji se širio iz stana. Prilikom ulaska, policija je zatekla beživotno telo žene, kao i tragove krvi, dok je B. M. bio prisutan na mestu događaja.
Istraga je u toku, a javnost se pita zašto muškarac nije prijavio smrt svoje partnerke i kako je mogao da nastavi sa životom pored njenog tela. Ovaj slučaj, iako šokantan, nije jedinstven. Psihološkinja Snežana Repac objašnjava da ovakvi događaji mogu ukazivati na duboko narušene emocionalne odnose, gde partneri ostaju vezani čak i nakon smrti.
Repac ističe da u ovakvim situacijama često dolazi do simbiotskog vezivanja, gde smrt ne prekida odnos, već ga na bizaran način produžava. Dodatno, ona upozorava na ulogu psihoaktivnih supstanci i mehanizme odbrane koji zamagljuju realnost, što može dovesti do toga da pojedinac ne razlikuje racionalno od iracionalnog.
U nekim slučajevima, skrivanje tela može biti svesna odluka da se iz smrti izvuče korist ili izbegne odgovornost. Primere ovakvih postupaka možemo pronaći u brojnim slučajevima iz proteklih godina, gde su članovi porodice skrivali smrt svojih najbližih kako bi nastavili da primaju penzije ili druge oblike socijalne pomoći. Ponekad, skrivanje tela je usko povezano sa prikrivanjem zločina, najčešće porodičnog nasilja.
Psihološkinja Repac ističe da je važno razumeti složenost emocionalnih odnosa u ovim situacijama. Ljudi ponekad ne žele da se suoče s gubitkom ili krivicom, što ih može naterati da skrivaju smrt voljenih osoba. U nekim slučajevima, ovakvi postupci predstavljaju ometanje istrage i prikrivanje dokaza, što može dovesti do ozbiljnih pravnih posledica.
U Srbiji su zabeleženi brojni slični slučajevi. Na primer, u selu blizu Kanjiže, T.V. je ubio svoju suprugu i nastavio da živi s njenim telom, sve dok komšije nisu prijavile čudan miris. U Beogradu, Slobodan P. je takođe skrivao telo svoje nepokretne majke u garaži kako bi nastavio da prima njenu penziju. Ovi slučajevi ukazuju na potrebu za dubljim razumevanjem psiholoških i socijalnih faktora koji mogu dovesti do ovakvih tragičnih ishoda.
Javni odgovor na ovakve događaje često uključuje šok i osudu, ali je važno i razmotriti duboke emocionalne i socijalne uzroke koji leže iza njih. Kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti, potrebno je raditi na jačanju svesti o mentalnom zdravlju i pružanju podrške onima koji su u teškim situacijama.
