Rekonstrukcija hotela „Slavija“ ponovo otvara pitanja o modernizaciji i očuvanju sećanja na značajne objekte u Beogradu. Ovaj hotel, iako nikada nije bio prepoznat kao simbol grada, ima dugu istoriju koja seže više od jednog veka i svedoči o političkim, kulturnim i društvenim događajima u prestonici. U poslednje vreme, hotel je okružen skelama dok se vrše radovi, a očekuje se da će sledeće godine zasijati u novom ruhu, što će izazvati različite reakcije među građanima.

Sentimentalne reakcije Beograđana prate svaki projekat kojim se menja izgled starih objekata. Iako se mnogi sećaju inspiracije koju su pronalazili u restoranu „Mala Slavija“, privatni kapital često pretpostavlja emocionalne veze u cilju ostvarivanja profita. Iako je teško očuvati fizičku fasadu, moguće je sačuvati duh i priče koje se vežu za određene objekte.

Od svog nastanka u XIX veku, „Slavija“ je bila svedok mnogih događaja koji su oblikovali grad. U početku XX veka, imala je sopstveni vinograd i organizovala humanitarne lutrije za školovanje omladine. Tokom Drugog svetskog rata, hotel je stradao u bombardovanju, dodatno naglašavajući njegovu ulogu u istoriji Beograda. Istoričarka Nevena Kovačević ističe da je hotel važan deo beogradskog identiteta, koji nije klasični spomenik, već živi dokument urbanog razvoja.

Iako „Slavija“ nije postala simbol kao Terazije ili Kalemegdan, njen značaj leži u tome što je bila mesto susreta različitih društvenih slojeva. U njoj su se održavali balovi, koncerti, politički skupovi i esnafski sastanci. Ova interakcija između tradicionalne i moderne urbane kulture daje hoteli posebnu vrednost, koja se, nažalost, često zanemaruje. Kovačević podseća da je hotel bio središte javnog života i mesto gde su se razmenjivale ideje.

Hotel „Slavija“ je kroz istoriju delio sudbinu Beograda, od periferije do modernog urbanog prostora. Njegova rekonstrukcija nakon Drugog svetskog rata označila je prekid sa starim identitetom, a savremeni hoteli često reflektuju globalne standarde umesto lokalne tradicije. Ove promene utiču na percepciju prostora kao mesta sećanja, a duh hotela se smanjuje bez sistematskog negovanja nasleđa.

U svetlu današnje rekonstrukcije, hotel je privatizovan 2024. godine od strane Industrije mesa Matijević, koja je obavezna da investira značajna sredstva u renoviranje. Dok se očekuje da će fasada poprimiti moderniji izgled, osnovna struktura hotela će ostati nepromenjena. Investitor naglašava da se radovi fokusiraju na očuvanje postojećeg arhitektonskog izraza uz uvođenje modernih elemenata.

U kuli hotela planira se 176 soba za izdavanje, a već su postavljeni neki komercijalni prostori, uključujući Maxi prodavnicu i McDonald’s. Restoran „Mala Slavija“ ostaje nepromenjen, bar za sada. Očekuje se da će hotel biti spreman za goste tokom specijalizovane izložbe „Expo 2027“, a završetak radova je planiran do kraja 2026. godine.

Dok se Beograd neprestano menja, važno je postaviti pitanje očuvanja istorije u svetlu modernizacije. Hotel „Slavija“ ima bogatu prošlost koja zaslužuje da bude sačuvana, jer promena izgleda ne mora nužno da menja suštinu. Kao što odelo ne čini čoveka, tako ni fasada ne čini duh hotela. Ove priče, ako se ne neguju, mogu lako pasti u zaborav, što bi bilo šteta za kolektivno pamćenje Beograđana. Očuvanje identiteta grada zahteva kulturnu politiku koja bi prepoznala istorijsku vrednost prostora i predstavila je savremenoj publici.