Postoje kvarovi na automobilu koji se najavljuju glasno – lampice se pale, auto gubi snagu, čuju se jasni zvuci upozorenja. Međutim, jedan od najskupljih kvarova dolazi gotovo neprimetno, bez jasnih signala da se problem sprema. Reč je o plivajućem zamajcu, delu o kome većina vozača ne razmišlja sve dok automobil normalno radi.

Problem je što se plivajući zamajac troši postepeno, a simptomi u početku deluju bezazleno ili se pripisuju „godinama auta“. Kada se konačno otkrije pravi uzrok, šteta je već napravljena – i finansijska i mehanička. Upravo zato ovaj kvar važi za jednog od najneugodnijih iznenađenja, posebno kod polovnih vozila.

Plivajući zamajac ima ključnu, ali nevidljivu ulogu u radu automobila. Motor ne proizvodi snagu ravnomerno – najveći udar nastaje u trenutku sagorevanja u cilindru, dok između tih trenutaka dolazi do pada obrtnog momenta. Bez amortizacije, ti udari bi direktno opterećivali menjač i radilicu.

Upravo tu nastupa plivajući zamajac, koji se sastoji od dva međusobno povezana dela. Jedan deo prima energiju motora, dok je drugi postepeno prenosi dalje, ublažavajući vibracije i trzaje. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, vožnja je uglađenija, menjači mogu biti lakši, a potrošnja goriva nešto niža. Međutim, sve to ima cenu – plivajući zamajac je potrošni deo, a njegovo habanje je neminovno, naročito kod savremenih dizel motora sa visokim obrtnim momentom.

Poseban rizik predstavljaju automobili sa većom kilometražom, naročito oni uvezeni, čija istorija vožnje nije u potpunosti poznata. Mnogi takvi automobili već imaju preko 150.000 kilometara, a plivajući zamajac je često blizu kraja svog radnog veka – čak i ako na papiru sve deluje uredno. Gradska vožnja dodatno ubrzava habanje. Česta kretanja, stajanja, vožnja u prvoj i drugoj brzini, kao i kratke relacije stvaraju konstantne udare i opterećenja. Zabeleženi su slučajevi da je plivajući zamajac stradao i na automobilima sa relativno malom kilometražom, upravo zbog takvog načina eksploatacije.

Vozači često nesvesno pogoršavaju stanje grubim puštanjem kvačila, vožnjom u preniskim obrtajima i čestim „gušenjem“ motora, što dodatno skraćuje vek ovog skupog dela. Potpuno istrošen plivajući zamajac obično se lako prepoznaje, ali problem nastaje kod delimičnih oštećenja. Najčešći simptomi su lupanje ili zveckanje prilikom paljenja i gašenja motora, kao i trzanje pri kretanju u prvoj brzini. Ti znaci se često zanemaruju jer automobil i dalje može da se vozi.

Konačna dijagnoza se u servisu donosi tek nakon rasklapanja, što podrazumeva vađenje menjača ili čak motora. Upravo tu nastaje najveći deo troška – veliki broj radnih sati, specijalni alati i obavezna zamena više komponenti odjednom. Iako je račun bolan, odlaganje popravke može dovesti do još ozbiljnijih kvarova na menjaču ili motoru, čiji su troškovi višestruko veći. Zato mehaničari upozoravaju da je reagovanje na prve simptome često jedini način da se izbegne finansijski slom.

Vozači bi trebalo da budu svesni važnosti plivajućeg zamajca i da redovno prate stanje svog vozila. Uzimanje u obzir simptoma koji se čine bezazlenima može značiti razliku između skupog popravka i pravovremenog rešenja. U svetu automobila, gde tehnologija napreduje, a troškovi održavanja rastu, znanje o ključnim komponentama može pomoći vozačima da izbegnu nepredviđene troškove i produže vek svog vozila.