Stefan Ćorda, advokat koji zastupa roditelje žrtava masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, nedavno je podelio svoja iskustva iz sudnice, gde je imao priliku da se sastane sa maloletnim ubicom. U razgovoru za medije, Ćorda je opisao kako su se roditelji jednog od ubijenih dečaka, Andrije Čikića, obratili njemu sa pitanjem o mogućnosti da prikažu fotografije svog sina tokom svedočenja.

Ćorda je ispričao kako je ušao u sudnicu i pozdravio ubicu rečima „Zdravo“, na šta je on odgovorio istim pozdravom. Ovaj susret bio je emotivno izazovan za advokata, koji je pokušavao da se profesionalno odvoji od situacije. „Okej, on je samo ubica i nije mi prvi put“, rekao je Ćorda, naglašavajući težinu trenutka.

Tokom suđenja, Ćorda je imao dva susreta sa maloletnim ubicom, a jedan od njih se dogodio u oktobru 2024. godine. Ovi susreti, kako je naveo, bili su posebni i drugačiji od bilo kakvih drugih suđenja na kojima je bio. „To je jedan izuzetak definitivno ne samo u Srbiji“, istakao je advokat, naglašavajući kako su mu iskustva iz ove sudnice pomogla da se lakše nosi sa drugim slučajevima.

Ćorda je podelio i svoja osećanja i misli o suđenju Miljani i Vladimiru Kecmanoviću, roditeljima ubice. Njegov profesionalni pristup i sposobnost da se emocionalno distancira od situacije bili su mu od velike pomoći u ovom procesu. „Posle toga odlazio sam i na druga suđenja mnogo lakše“, dodao je.

Maloletni ubica, koji je počinio stravičan zločin u školi, i dalje izaziva veliku pažnju javnosti. Ovaj slučaj je otvorio mnoga pitanja o bezbednosti u školama, mentalnom zdravlju mladih i odgovornosti društva prema adolescentima. Ćorda je ukazao na to koliko je važno da se razgovara o ovim temama, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.

Nakon ovih susreta, advokat je bio uveren da će se pitanje sigurnosti u školama morati hitno rešiti. Pored toga, istakao je potrebu za boljim sistemima podrške za decu i mlade, kako bi se sprečila slična tragedija. „Moramo se suočiti sa stvarnošću i raditi na prevenciji“, zaključio je Ćorda.

Ovaj slučaj, iako tragičan, postavlja važne temelje za razgovor o društvenim reformama i potrebnim promenama u sistemu zaštite dece i mladih. Na taj način, možda možemo osigurati da se ovakvi stravični događaji ne ponove i da se stvori sigurnije okruženje za sve učenike.