Nakon što su tražili raspisivanje vanrednih izbora, studenti koji učestvuju u blokadama fakulteta najavili su formiranje sopstvene izborne liste. Ova najava otvorila je brojna pitanja – da li su izbori zaista jedini izlaz iz trenutne društvene krize, kako će studenti birati svoje kandidate i koja će se imena naći na toj listi.
U emisiji „Uranak“ na televiziji K1, Zorana Mihajlović i Dragoslav Bokan diskutovali su o ovim temama, analizirajući motive i potencijalne posledice studentskog političkog angažmana. Mihajlović je istakla da nije iznenađena što se traže izbori, naglašavajući da je promena vlasti priželjkivana, ali da je energija oslabila te da pokušaj promene na ulici nije uspeo. Prema njenim rečima, studenti su zapravo samo eksponenti svojih profesora ili grupa koje su ih organizovale. Vlast, dodaje ona, odlučuje da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora ili ne.
Uprkos haosu unutar studentskih organizacija, Mihajlović smatra da je situacija ipak organizovana. Ona ističe da studenti, uz podršku profesora i drugih organizacija, predstavljaju neku novu političku opciju. „Moramo kao društvo da se podignemo kako bismo mogli, makar koliko-toliko, normalno da funkcionišemo“, rekla je Mihajlović, dodajući da je vreme da se fakulteti otvore i da se profesori koji su uneli politiku u akademski prostor povuku.
Osim toga, Mihajlović je kritikovala rektore koji, kako tvrdi, ne preuzimaju odgovornost i ne rade svoj posao. Smatra da je platforma koju su poslali Vladi Republike Srbije sramna i da se često čuje kako „ne mogu ništa da urade“, dok zapravo ne rade ništa. Ona se nada da će se predsednik Srbije uskoro sresti sa američkim liderom, naglašavajući važnost strateških sporazuma sa Amerikom.
Dragoslav Bokan, s druge strane, ocenio je da iza studentskih protesta ne stoje spontane inicijative, već politički ciljevi i propagandna strategija. Prema njegovim rečima, sve je to propaganda i marketing. On smatra da je prvi cilj protesta bio pokušaj da se obori vlast u Srbiji, ali da taj pokušaj nije uspeo. Zauzimanje prostora ispred Predsedništva, kako kaže, bilo je ono što je zaustavilo njihove planove.
Bokan takođe naglašava da je drugi, podmukliji cilj, delimično ostvaren – stvaranje haosa, nereda i dubokih, nezaceljivih rana unutar porodica, škola i među generacijama. On izražava zabrinutost da Srbija možda nikada neće moći u potpunosti da se oporavi od tih podela.
Na pitanje ko konkretno predstavlja studentsku organizaciju koja traži hitno raspisivanje izbora, Bokan odgovara da postoje takozvani imaginarni plenumi, ali da niko od njih ne želi da se postavi kao vođa niti preuzima odgovornost. „To i jeste suština – ne žele da se identifikuju, jer tada snose i posledice za svoje postupke“, kaže Bokan.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje da li studenti, kao „blokaderi“, smeju da se politički angažuju u akademskom prostoru, i gde je granica između aktivizma i politizacije. S obzirom na trenutnu situaciju, očigledno je da se politička klima u Srbiji menja, a studenti preuzimaju sve aktivniju ulogu.
Mihajlović i Bokan su saglasni da je potrebno uspostaviti ravnotežu između akademske slobode i političkog angažmana, kao i da institucije i vlada moraju preuzeti odgovornost za svoje postupke. Ova situacija zahteva hitnu reakciju, a kako se čini, studenti su odlučili da preuzmu stvari u svoje ruke.
Nakon svih ovih izjava i analiza, ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati. Da li će studenti uspeti da ostvare svoje ciljeve i kako će to uticati na širu društvenu sliku, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, jedno je sigurno – politički angažman mladih postaje sve prisutniji i važniji faktor u oblikovanju budućnosti Srbije.
