Narodni pokret Srbije (NPS) danas je izneo stav o drugom rebalansu budžeta Beograda za ovu godinu, koji će se razmatrati na sutrašnjoj sednici Skupštine grada. Odbornik Nenad Baletić upozorio je da tvrdnja o „višku u kasi“ od devet milijardi dinara obmanjuje građane, ističući da u gradskoj kasi zapravo nema viška.

Baletić je u svojoj pisanoj izjavi naglasio da se, analizom zvaničnih dokumenata, mogu primetiti značajne razlike između izjava predsednika Skupštine grada, Nikole Nikodijevića, i podataka koji su navedeni u zvaničnim dokumentima. On je pojasnio da u finansijskom smislu, višak ili suficit podrazumeva da su prihodi veći od rashoda. Međutim, u predlogu drugog rebalansa budžeta, na prvoj stranici je jasno istaknuto da Beograd ima budžetski deficit od 9.438.497.906 dinara.

Baletić je pojasnio da, iako su projekcije prihoda povećane sa približno 178 na 187 milijardi dinara u odnosu na prvi rebalans, rashodi su takođe povećani, i to sa oko 187,5 na 196,4 milijarde dinara. Tako, deficit i dalje postoji, a ne može se govoriti o višku, već o povećanim troškovima koji dodatno opterećuju gradski budžet.

U vezi sa stavkom poreza na imovinu, Baletić je naveo da je u prvom rebalansu planirano da se po tom osnovu prihoduje 26 milijardi dinara, dok je u predlogu drugog rebalansa taj iznos povećan na 29,7 milijardi dinara. Sličan trend primećen je i kod stavke „doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta“, koja je povećana sa približno 9,5 milijardi na 11,5 milijardi dinara.

Baletić je takođe istakao da se kod stavke „transferi od drugih nivoa vlasti“, koja se odnosi na pomoć iz republičkog budžeta, u prvom rebalansu planirala suma od 58,4 miliona dinara, dok u predlogu drugog rebalansa ta stavka raste na 1,85 milijardi dinara. On je dodao da to nije višak koji je stvoren radom beogradske vlasti i gradskih preduzeća, već klasično „gašenje požara“ novcem svih građana Srbije.

Kako bi dodatno ukazali na nepravilnosti, NPS planira da na sutrašnjoj sednici predloži dopunu dnevnog reda razmatranjem nalaza Državne revizorske institucije, koji je usvojen u Skupštini Srbije. Ovaj nalaz po drugi put poziva na smenu gradonačelnika Beograda i drugih odgovornih lica.

Sve ove informacije ukazuju na to da, uprkos izjavama gradskih vlasti o visku u budžetu, postoji ozbiljna diskrepanca između zvaničnih podataka i onoga što se predstavlja javnosti. Ova situacija može stvoriti dodatne tenzije među građanima Beograda, koji se bore sa svakodnevnim problemima, kao što su visoki troškovi života i nedostatak transparentnosti u finansijskom poslovanju grada.

NPS naglašava potrebu za većom odgovornošću vlasti i poziva na smenu onih koji su odgovorni za trenutne probleme u budžetu. Njihova namera je da se obezbedi transparentnije upravljanje finansijama i da se građanima pruži jasnija slika o stanju u gradskoj kasi.

U svetlu ovih događaja, važno je da građani prate informacije o budžetskim pitanjima i da budu aktivni učesnici u diskusijama koje se tiču upravljanja gradskim resursima. Uključivanje građana u proces donošenja odluka može doprineti boljem razumevanju finansijskih izazova i potencijalnim rešenjima, koja su od vitalnog značaja za budućnost Beograda.

Gledajući unapred, ključna pitanja ostaju: kako će gradske vlasti odgovoriti na ove optužbe i koje će mere preduzeti da se obezbedi stabilnost budžeta? Samo vreme će pokazati da li će se situacija poboljšati ili će nastaviti da se pogoršava, a građani Beograda zaslužuju odgovore i akcije koje će osigurati bolju budućnost za sve njih.