Češki premijer Andrej Babiš izjavio je danas tokom neformalnog samita Evropske unije na Kipru da odbija, kao i većina lidera članica Unije, dvostruke aršine u politici proširenja EU: Ukrajina mora da ispuni sve uslove za članstvo, baš kako se to traži od država Zapadnog Balkana.

„Treba imati za sve isti aršin. Ako zemlje Zapadnog Balkana moraju da ispune pojedinačne uslove za ulazak, onda mora da ih ispuni i Ukrajina. To je stav većine lidera – zahtevamo iste uslove za sve nove države članice“, rekao je Babiš češkim novinarima.

Ova izjava dolazi u trenutku kada se raspravlja o proširenju EU, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini, gde se očekuje da će zemlja nastaviti sa reformama potrebnim za članstvo. Babiš je naglasio da je veoma važno da se ne pravi razlika među zemljama koje teže članstvu u Uniji, te je pozvao na jednake kriterijume za sve.

Babiš je takođe na samitu protestovao zbog plana novog višegodišnjeg budžetskog okvira EU od 2028. godine, koji predviđa manja sredstva iz evrofondova za neke zemlje, među kojima je i Češka. Prema njegovim rečima, EU planira da smanji nominalna sredstva za Češku za oko 20 procenata, navodno zbog toga što zemlja postaje sve bogatija.

„Ne znam kako su to zaključili da smo se toliko obogatili. Žele da nam uzmu oko devet milijardi evra. To je neprihvatljivo“, kazao je Babiš, naglašavajući da je glavni zadatak njegove vlade da se obezbede bar ista sredstva za Češku u narednom sedmogodišnjem budžetu EU.

„Prošli put nam je to pošlo za rukom“, rekao je Babiš, aludirajući na prethodne uspehe u pregovorima oko budžeta. On je izrazio očekivanja da će pregovori o budućem budžetu EU biti teški, i upozorio da njegova vlada odbija uvodjenje nekih dodatnih izvora finansiranja.

„Države članice EU imaju dijametralno suprotna mišljenja. To je klasika: neto platiše ne žele da plaćaju više, neto korisnici ne žele da dobiju manje, a Evropska komisija želi više“, komentarisao je Babiš, ukazujući na kompleksnost pregovora koji će uslediti.

Ove izjave dolaze u kontekstu sve većih tenzija unutar EU, gde zemlje članice imaju različite interese i prioritete kada je reč o budžetu i politici proširenja. Mnoge zemlje, posebno nove članice, strahuju da bi smanjenje sredstava moglo uticati na njihove razvojne projekte i ekonomski rast.

Babiš je naglasio da su resursi iz EU fondova ključni za razvoj Češke i da je važno obezbediti kontinuitet finansiranja. Njegova vlada se već suočava sa izazovima u pogledu ekonomskih reformi i socijalne politike, a smanjenje sredstava iz EU bi dodatno otežalo situaciju.

U kontekstu proširenja, Babišov poziv na jednake uslove za sve zemlje kandidatkinje može uticati na buduće pregovore i odnose unutar EU. Njegova pozicija, zajedno sa stavovima drugih lidera članica, može oblikovati politiku proširenja u narednim godinama, posebno kada su u pitanju zemlje kao što su Ukrajina, ali i zapadnobalkanske države.

S obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini i njen zahtev za članstvo, Babišova izjava može biti viđena kao pokušaj da se uspostavi ravnoteža u pristupu koji EU ima prema različitim državama. Ukrajina, koja se suočava sa ozbiljnim izazovima, može se suočiti sa dodatnim pritiscima da ispuni stroge uslove koje EU postavlja, što bi moglo usporiti njen put ka članstvu.

Ovaj samit na Kipru pruža platformu za dalju diskusiju o ovim pitanjima, a očekuje se da će se lideri EU suočiti sa mnogim izazovima dok nastoje da postignu konsenzus oko budućih koraka. Babišova izjava može biti samo jedan od mnogih glasova koje će se čuti dok se buduće politike i finansijski okviri oblikuju u Briselu.