On je bio jedan od najvećih dramskih pisaca 20. veka, dok je ona bila svetska filmska ikona. U nedavno objavljenim zvučnim zapisima, Artur Miler deli svoja sećanja na kratak i turbulentni brak sa Merilin Monro. Ovi razgovori, koji pokrivaju period od skoro tri decenije, otkrivaju duboku emocionalnu povezanost, ali i teške trenutke njihovog odnosa.

Miler opisuje Merilin kao ženu koja je želela partnera koji će istovremeno biti njen suprug, otac, ljubavnik i prijatelj. Ovaj zahtev stvorio je dodatni pritisak na njihovu vezu, a Miler priznaje da je bio nesposoban da ispuni sve njene potrebe. Njena krhka psiha i neprestana borba sa unutrašnjim demonima dodatno su otežavali njihov odnos. Miler se priseća trenutka kada je morao da pozove lekare jer je Merilin pokušala da se ubije predoziranjem. U tom trenutku shvatio je koliko je njeno psihičko stanje delikatno i kako je smrt bila stalni pratilac njene egzistencije.

Merilin je preminula 1962. godine od predoziranja barbituratima u 36. godini. Prema Milerovim rečima, njena smrt činila mu se neizbežnom. Verovao je da niko ne može da izdrži takav intenzitet života, kao ni količinu narkotika koju je ona konzumirala. Njihov brak započeo je strastvenom aferom 1955. godine, a venčali su se 1956. Međutim, Miler je ubrzo shvatio da je napravio veliku grešku. Samo nekoliko meseci nakon venčanja, uvideo je da nije spreman za pritisak koji je Merilin predstavljala. Ona je tražila nekoga ko je neće osuđivati, ali on je sumnjao da takva osoba uopšte postoji.

U tim snimcima, Miler otkriva i Merilinine želje da postane majka. Nakon vanmaterične trudnoće i pobačaja, par je bezuspešno tražio medicinsku pomoć. Miler izražava sumnju u to koliko bi roditeljstvo bilo dobro za Merilin, smatrajući da bi to bio samo dodatni teret u njenom ionako komplikovanom životu. Iako ju je opisivao kao „divno društvo“ i „veoma inteligentnu ženu“, na kraju se suočila sa paranojom koja ju je potpuno obuzela. Počela je da sumnja da je svi iskorišćavaju ili da joj žele nauditi, što je dodatno opteretilo njihov odnos.

Kako je vreme prolazilo, tenzije su se povećavale. Miler i Merilin su se često svađali, a njihova komunikacija je postala gotovo nemoguća. Tokom snimanja filma „Princ i igračica“, situacija je postala još gora, a do 1960. godine, kada je Merilin snimala film „Neprilagođeni“, njihov brak je bio skoro mrtav. Miler priznaje da je osećao da će se razvesti, jer je taj odnos pretežak za njega i ometa njegov kreativni rad.

Ovi neobjavljeni razgovori, snimani od sredine 1970-ih do Milerove smrti 2005. godine, pružaju uvid u složenost njihovog odnosa. Profesor Kristofer Bigzbi, Milerov prijatelj i biograf, transkribovao je razgovore za novu knjigu pod nazivom „The Arthur Miller Tapes: A Life in His Own Words“, koju je objavio Cambridge University Press. Ova knjiga otkriva ne samo Milerov pogled na brak sa Merilin, već i širu sliku o njegovom životu i radu.

Milerova sećanja na Merilin Monro su složena, ispunjena ljubavlju, tugom i frustracijom. Njihov brak, iako kratak, ostavio je dubok trag i na Milerovu karijeru i na njegovu ličnost. Njihove priče su svedočanstvo o borbi umetnika sa ličnim demonima, ali i o težini očekivanja koje postavlja slava. Merilin, kao simbol Holivuda, i Miler, kao istaknuti dramski pisac, ostavili su neizbrisiv trag u kulturi, ali su se istovremeno suočili sa izazovima koji su često ostajali nevidljivi javnosti.