Eskalacija sukoba između Izraela i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sa jedne strane i Irana sa druge strane otvorila je ključno pitanje globalne energetike, posebno bezbednosti Ormuskog moreuza. Ovaj moreuz je od suštinske važnosti jer kroz njega prolazi oko 20% svetske potrošnje nafte. Nakon nedavnih napada na tankere i zastoja u saobraćaju kroz ovaj prolaz, cena Brent nafte je porasla za oko 10%, a stručnjaci upozoravaju da bi dalja eskalacija sukoba mogla dovesti do cena preko 100 dolara po barelu, uz mogućnost novog inflacionog talasa.

U proteklih nekoliko dana, Izrael i SAD su izveli napade na Iran, što je izazvalo globalnu uzbunu. Iran je uzvratio kontranapadima, ispaljujući rakete na ciljeve u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Bahreinu i drugim mestima, što je dodatno pogoršalo situaciju na Bliskom istoku i uticalo na cene nafte. Cena sirove nafte tipa Brent skočila je na preko 82 dolara po barelu, dok je pre samo mesec dana iznosila 66 dolara.

Analitičari predviđaju da bi cena nafte mogla nastaviti da raste, posebno ako se sukob na Bliskom istoku produži. Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina svetske potrošnje nafte, postao je epicentar tenzija. U ovom ključnom prolazu, širina najužeg dela iznosi oko 33 kilometra, a on povezuje Persijski zaliv s Omanskim zalivom. Zatvaranje ovog moreuza moglo bi izazvati ozbiljne poremećaje u lancima snabdevanja i dovesti do nestašice nafte, što bi dodatno podiglo cene.

U svetlu trenutne krize, članice OPEC+ su najavile povećanje dnevne proizvodnje nafte za 206.000 barela od aprila. Ipak, analitičari upozoravaju da će ovo povećanje biti nedovoljno ako Ormuski moreuz ostane zatvoren. Alternativne rute za transport nafte postoje, ali njihovi kapaciteti nisu na zadovoljavajućem nivou, a procene govore da bi alternativnim rutama moglo da se transportuje oko 3,5 miliona barela dnevno, što je samo 15% trenutnog prometa kroz moreuz.

Jelica Putniković, glavna urednica portala „Energija Balkana“, ukazuje na psihološke efekte koje ovakve situacije imaju na berzama, kao i na cene energenata. Iako je cena nafte porasla, ona napominje da još uvek nema nestašice. OPEC-ovo povećanje isporuka može ukazivati na to da veliki svetski proizvođači nafte pažljivo prate situaciju. U međuvremenu, Indija planira da prestane da kupuje iransku naftu, što može dodatno poremetiti tržište.

Putniković takođe naglašava da je važno pratiti da li će Ormuski moreuz biti zvanično zatvoren. U slučaju zatvaranja, transport nafte bi postao znatno skuplji, jer bi brodovi morali oplovljavati Afriku, što produžava vreme isporuke i povećava troškove. Međutim, energenti iz drugih izvora, poput norveške, ruske i američke nafte, mogli bi ublažiti potencijalne nedostatke.

Nenad Gujaničić, glavni broker u Momentum Securities, ističe da je situacija oko Ormuskog moreuza ključna za globalnu ekonomiju. Ako dođe do dugotrajnije blokade, to bi moglo izazvati neravnotežu na tržištu sirove nafte. Iako je povećana ponuda nafte na globalnom tržištu sprečila brži rast cena, Gujaničić upozorava na mogućnost inflacionih šokova ako cene sirove nafte porastu.

Kina, kao najveći potrošač energenata, ima interes da cene ostanu niske, što može uticati na smirivanje sukoba. Teoretski, cena nafte može preći granicu od 100 dolara po barelu, ali bi to zahtevalo značajnu eskalaciju sukoba i dugotrajnu blokadu snabdevanja. Gujaničić podseća da su visoke cene nafte u prošlosti često doprinele inflaciji i usporavanju privrednog rasta, što bi moglo uticati i na Srbiju i region.

U zaključku, trenutna situacija na Bliskom istoku ima potencijal da ozbiljno utiče na globalne cene nafte i ekonomsku stabilnost. U slučaju daljeg pogoršanja sukoba, očekuje se povećanje cena energenata, što bi moglo dovesti do inflacije i usporavanja privrednog rasta širom sveta, uključujući i Srbiju.