Komesarka za izbeglice i migracije Srbije, Nataša Stanisavljević, prisustvovala je parastosu u crkvi Svetog Marka, koji je održan povodom 31. godišnjice vojno-policijske akcije hrvatskih snaga poznate kao Operacija Bljesak. Ova akcija, koja se odigrala 1. maja 1995. godine, ostavila je duboke ožiljke u sećanju srpske zajednice, s obzirom na to da je tokom nje ubijeno 283 osoba srpske nacionalnosti, dok je više od 15.000 Srba proterano iz svojih domova.

Stanisavljević je ovom prilikom istakla da Komesarijat na čijem je čelu ostaje posvećen očuvanju sećanja na žrtve i pružanju podrške njihovim porodicama. „Naša obaveza je da istina ne bude zaboravljena i da se ovakav zločin nikada ne ponovi“, naglasila je Stanisavljević, podvlačeći značaj sećanja na stradale kao moralnu obavezu društva.

U saopštenju Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije navodi se da je nakon parastosa, Stanisavljević, zajedno sa pomoćnicom komesara Bojanom Ćirić i načelnikom odeljenja Milošem Mihajlovićem, položila venac na spomenik žrtvama ratova devedesetih godina u Tašmajdanskom parku. Ovim činom odali su počast onima koji su izgubili živote tokom sukoba.

Parastos su organizovali Udruženje porodica stradalih i nestalih „Suza“ i Udruženje izbeglih, raseljenih i doseljenih lica „Zavičaj“ iz Beograda. Ovom događaju prisustvovali su članovi porodica žrtava, predstavnici institucija, kao i brojni gosti iz različitih delegacija. Ova okupljanja imaju za cilj ne samo sećanje na prošlost, već i podsticanje dijaloga i razumevanja među različitim zajednicama.

Operacija Bljesak je deo šireg sukoba koji je obeležio ratove u bivšoj Jugoslaviji, a njene posledice se osećaju i danas. Mnogi preživeli i članovi porodica žrtava i dalje se suočavaju sa traumama i gubitkom, što dodatno naglašava važnost ovakvih komemoracija. Stanisavljević je naglasila da sećanje na žrtve obavezuje društvo da gradi temelje mira, razumevanja i poštovanja svakog ljudskog života.

U okviru akcije Bljesak, hrvatske vojne i policijske snage su napale zapadnu Slavoniju, što je dovelo do masovnog protjerivanja srpskog stanovništva. Ova akcija je, pored ljudskih gubitaka, imala i značajne društvene i političke posledice koje se i dalje prepliću u savremenim odnosima između Hrvatske i Srbije.

Stanisavljević je u svom obraćanju naglasila da je važno da se istina o ovim događajima prenosi novim generacijama, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti. „Sećanje na žrtve nas obavezuje da gradimo društvo zasnovano na miru, razumevanju i poštovanju svakog ljudskog života“, dodala je ona.

Ovaj parastos i drugi slični događaji služe kao podsećanje na to koliko je važno da se ne zaborave žrtve sukoba, ali i da se radi na pomirenju i izgradnji zajedničke budućnosti. U tom smislu, Stanisavljević je pozvala sve prisutne da se bore protiv zaborava i da nastave da promovišu vrednosti koje su temelj svake civilizovane zajednice.

Uprkos izazovima, prisustvo mnogih porodica žrtava na ovom skupu pokazuje da se sećanje na prošlost ne može izbrisati i da je ono ključno za izgradnju boljeg društva. Ove komemoracije su ne samo prostor za tugu, već i za nada i težnju ka boljoj budućnosti, gde bi se svi mogli osećati sigurnima i poštovanim.