Ove nedelje, Rusija je izvela jedan od najintenzivnijih napada od početka sukoba u Ukrajini, dok je predsednik Vladimir Putin najavio uspešno testiranje interkontinentalne balističke rakete „Sarmat“, koja nosi termonuklearno naoružanje. U isto vreme, dok se situacija na terenu pogoršava, Putin je iznenadio mnoge svojom najavom o mogućim pregovorima, ističući potrebu za pregovaračem. U igri je čak i ime bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, koja bi mogla igrati ključnu ulogu u ovom procesu.

Geopolitički analitičari postavljaju pitanje kada će se završiti rat u Ukrajini, a Putin je, nakon proslave Dana pobede, izjavio da veruje kako se sukob bliži kraju. Ova izjava dolazi u trenutku kada je Dan pobede obeležen u nešto skromnijem ambijentu zbog straha od mogućih vazdušnih napada iz Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je istakao da je Rusija došla do tačke u kojoj njena glavna parada zavisi od Ukrajine, što je, prema njegovim rečima, jasan signal da je vreme za završavanje rata i da je Ukrajina otvorena za mirovne pregovore.

Iz Bele kuće su stigle reakcije na situaciju. Donald Tramp je negativno odgovorio na pitanje o mogućem dogovoru koji bi uključivao predaju Donbasa Rusiji, ali je takođe naglasio da smatra da se rat približava kraju. Tramp je izrazio spremnost da poseti Moskvu, nakon što je Kremlj ponovo izneo tu ideju. Evropska unija je izrazila frustraciju zbog sporog napretka mirovnog procesa, a predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je izjavio da blok ima podršku Kijeva i da je spreman da doprinese budućim pregovorima.

Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, govorio je o situaciji na istoku Evrope i potencijalnim pregovaračima. Kada je reč o ideji o Gerhardu Šrederu kao pregovaraču, Radičević primetio da je nemačka javnost uglavnom negativno reagovala, a stavovi iz Brisela su takođe bili kritični. Šreder je viđen kao preblizak Kremlju, što budi sumnju u njegove namere i sposobnost da zastupa evropske interese.

S druge strane, Angela Merkel nije javno komentarisala ovu situaciju, a Radičević sumnja da bi prihvatila ulogu pregovarača. On je naglasio da je informacija o njenom potencijalnom angažovanju plasirana u nedeljniku „Špigl“, ali da nije došla iz zvaničnih izvora, što sugeriše da se radi o probnim balonima, a ne o konkretnom predlogu. Merkel bi, prema Radičeviću, mogla imati interes da poboljša svoj imidž u istoriji, ali je i dalje neizvesno da li bi prihvatila tako delikatnu funkciju.

Mnogi evropski lideri, prema rečima Radičevića, neće javno govoriti o mogućem kraju sukoba i verovatno još nisu prihvatili taj scenario. Ipak, neki analitičari sugerišu da bi prekid vatre mogao uslediti vrlo brzo, možda već krajem ovog meseca ili početkom sledećeg, ne zbog vojne situacije, već zbog ekonomskih pritisaka s kojima se Rusija suočava. Kriza u Iranu i globalne energetske i ekonomske krize dodatno ugrožavaju rusku ekonomiju, što može podstaknuti Putina na traženje rešenja kroz pregovore.

U svetlu ovakvih događaja, pitanje mira na istoku Evrope postaje sve hitnije, a svi akteri će morati pažljivo razmotriti svoje sledeće korake. Mirovni proces, koji je do sada bio usporen, sada dobija novu dimenziju sa mogućim pregovorima koji uključuju ključne lidere iz Evrope. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi da li će se ostvariti nade za prekid sukoba i kako će to uticati na budućnost regiona.