Trideset i jedna godina roditelji 71 deteta i mladih ubijenih na tuzlanskoj Kapiji 25. maja 1995. godine i dalje čekaju pravdu. Novak Đukić, pravosnažno osuđen za ubistvo 71 osobe, još uvek nije izdržao svoju dvadesetogodišnju kaznu zatvora. Zineta Hidanović, majka jednog od ubijenih, Alema Hidanovića, ističe da rana roditelja nikada ne zaceljuje jer njihov slučaj nikada nije rešen. Prema njenim rečima, Sud BiH nije trebao dopustiti Đukiću da napusti državu i ode na lečenje u Srbiju.

„Svi su znali da on ima dvojno državljanstvo. A mi svi dobro znamo da se sve takve osobe kao što je on sklone u Beograd i šetaju po Beogradu”, naglašava Hidanović. Đukić je, kao komandant Taktičke grupe “Ozren” Vojske Republike Srpske, 25. maja 1995. godine naredio granatiranje Tuzle, što je dovelo do masakra na Kapiji, gde je poginulo više od 70 osoba, većinom mladih, a 125 je ranjeno.

U februaru 2014. godine Đukić je pušten iz zatvora nakon što je Ustavni sud BiH ukinuo presudu kojom je bio osuđen na 25 godina zatvora zbog pogrešne primene zakona. Sud BiH je u junu 2014. smanjio njegovu kaznu na 20 godina, a njegov branilac je obavestio javnost da se Đukić nalazi na lečenju u Srbiji. Poternica za njim raspisana je u oktobru 2014. godine jer se nije odazvao pozivu za izvršenje kazne, nakon čega je od Srbije zatraženo preuzimanje presude.

Dino Kalesić, otac najmlađe žrtve koja je poginula na Kapiji, dvogodišnjeg Sandra, izražava nezadovoljstvo visinom kazne koju je Đukić dobio. „Za jedno ubijeno dete, za jednu ubijenu osobu na tuzlanskoj Kapiji, Novak Đukić je osuđen na nešto više od tri meseca zatvora (…) za 71 ubijeno”, ističe Kalesić. On dodaje da Đukićev odlazak u Srbiju predstavlja “političku pijacu” izdaje roditelja žrtava, naglašavajući da vreme nije zacelilo njihove rane.

„To znamo mi svi koji smo svoju decu spustili u zemlju, sa čim ležemo i sa čim se budimo. Pokušavamo da nikog oko sebe ne opterećujemo svojom teškom pričom”, dodaje Kalesić. Milorad Konstantinović, advokat Đukića, izjavio je za Detektor da je poslednje veštačenje obavljeno u novembru 2024. godine. Tada je rečeno da je potrebno još jedno do dve godine lečenja pre nego što se može ponovo proceniti Đukićevo zdravstveno stanje i sposobnost da prati suđenje.

Konstantinović naglašava da mu nije poznat datum narednog veštačenja i da se sa Đukićem nije čuo više od godinu dana. „Iskreno, ne znam kako je trenutno. Niko me ništa nije obaveštavao da se nešto promenilo (…) tako da pretpostavljam da je on nepromenjenog zdravstvenog stanja, ali ne mogu da tvrdim jer nisam u kontaktu bio”, dodaje advokat.

Viši sud u Beogradu nije odgovorio na upit Detektora o očekivanju novog veštačenja u predmetu protiv Novaka Đukića. Hidanović ističe da Tuzla nikada neće zaboraviti Kapiju i veruje da to neće zaboraviti ni Bosna i Hercegovina. „Ali ovde odlučuju sudovi. Odlučuju veće sile od nas. Mi smo jedna minijatura koja treba da ispašta. I ispaštamo tolike godine”, zaključila je Hidanović.

Ova situacija naglašava duboke rane koje su ostavile ratne tragedije na porodice žrtava, ali i pitanje pravde koja se čini nedostižnom. Roditelji i dalje traže odgovore i pravdu za svoje najmilije, dok se nadanja polako gase u svetlu dugog čekanja i neizvjesnosti.