Makronu za 11 meseci ističe drugi mandat. Kandidati za novog predsednika Francuske su već poznati na desnom i levom polu dok u političkom centru preti haos.

Bila je to inscenacija tipična za Francusku: u glavnim vestima TV kanala TF1 dočekan je Žan-Lik Melanšon, lider ekstremne levice. „Da li Vas je izabrala partija? Da li ste Vi sada kandidat za predsedničke izbore?“ , upitala je voditeljka. „Da, ja sam kandidat“, odgovorio je Melanšon i dodao: „Jedan tim, jedan program, jedan jedini kandidat“, pozivajući se na sednicu parlamentarne frakcije svoje partije „Nepokorna Francuska“ (La France Insoumise) koja je završena neposredno pre toga. Ali, nije ga predstavila partija, već je kandidat sam sebe proglasio.

Ovo je već četvrti pokušaj 74-godišnjaka da pobedi na predsedničkim izborima. Njegov cilj je ulazak u drugi krug sledeće godine i duel sa ekstremnom desnicom.

Lepenova preduzima mere opreza

I ekstremna desnica je već uveliko u režimu izborne kampanje. Marin Lepen (57) je i dalje zvanična kandidatkinja partije Nacionalno okupljanje (Rassemblement National). Međutim, ona je osuđena zbog pronevere novca Evropskog parlamenta. Početkom jula, apelacioni sud će odlučiti da li ostaje petogodišnja zabrana prava da bude birana, odnosno nemogućnost kandidovanja na predsedničkim izborima sledeće godine.

Pošto će se to najverovatnije dogoditi, Le Penova je već postavila temelje da predsednički kandidat desnih nacionalista postane – Žordan Bardela, predsednik stranke i poslanik u Evropskom parlamentu. Ovaj 30-godišnjak je već u predizbornom zanosu: vešto promoviše svoju novu romansu sa princezom Marijom Karolinom od Burbona i dve Sicilije i sastaje se sa preduzetnicima. Čak se već predstavio i nemačkom ambasadoru u Parizu.

Na pitanje o statusu kandidata, Bardela odgovara: „Nacionalno okupljanje će biti tu, šta god da se desi. Nadam se da će Marin krenuti u kampanju za nas.“ Na pitanje reporterke da li je on „spreman“, Bardela odgovara: „Mi smo uvek spremni“. U anketama Bardela trenutno vodi sa oko 35 odsto glasova, daleko ispred svih ostalih kandidata.

Jedanaest meseci pre predsedničkih izbora, ekstremi sa levice i desnice doveli su svoje kandidate u odlične startne pozicije. U političkim taborima između njih vlada potpuni haos.

Socijalisti i Zeleni u potrazi za zajedničkim kandidatom

Naročito u taboru umerene levice preti haos sa kandidatima. U Socijalističkoj partiji, predsednik poslaničke grupe u Nacionalnoj skupštini Boris Valo, zajedno sa nekoliko pristalica upravo je napustio predsedništvo te stranke. Do toga je došlo zbog neslaganja sa predsednikom stranke, Olivijeom Forom koji se drži ideje o zajedničkom predsedničkom kandidatu socijalista i zelenih, izabranom putem glasanja. To želi i Marin Tondelije, osporavana šefica Zelenih i samoproglašena kandidatkinja.

Ali, ambicije više ne kriju ni bivši predsednik Fransoa Oland (71) i još neki socijalisti. U pozadini čeka čovek koji želi da ujedini celu umerenu levicu i bez izbora za kandidata. Evropski poslanik Rafael Gliksman (46) već je pre nekoliko godina osnovao sopstvenu političku grupu „Javni prostor“ (Place publique). U anketama Rafael Gliksman trenutno važi za najperspektivnijeg kandidata umerene političke levice, sa podrškom oko 14 odsto. On kaže: „Još je rano za proglašavanje kandidature. Ono što me pokreće jeste da je politička linija koju predstavljam u stanju da pobedi na predsedničkim izborima“.

Bivši premijer želi da vodi tabor desnog centra

Nekoliko kandidata ima i tabor centra koji još uvek podržava predsednika Emanuela Makrona i stara se o tome da aktuelna vlada premijera Lekornua verovatno opstane do predsedničkih izbora. Još pre godinu i po dana, bivši premijer Eduar Filip (55) najavio je svoju kandidaturu i od tada je studiozno priprema. On ističe da je najjači kandidat centra, a njegov plan glasi: „Potrebna nam je nova otvorena većina koja ujedinjuje političku desnicu i centar i izričito isključuje uniju sa ekstremnom desnicom“.

Ankete trenutno vide Filipa na drugom mestu među svim predsedničkim kandidatima. Međutim, preduslov je da se tabor desnog centra dalje ne rasparčava.

Ko može da stigne do drugog kruga?

Svoju kandidaturu priprema i Gabrijel Atal (37), raniji premijer i šef Makronove partije „Renesansa“ (Renaissance). Kod konzervativaca je bivši ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo (65) izabran od svoje partije za vodećeg kandidata. Filip bi oba tabora morao da ujedini u savez desnog centra ako želi da uđe u drugi krug.

Trenutno nepregledna situacija sa kandidatima i u umerenom desnom i u levom taboru raščistiće se u narednim mesecima oko odlučujućeg pitanja: ko je u stanju da spreči da ekstremne političke snage međusobno odluče u drugom krugu i da dođe do duela između desnog nacionaliste Žordana Bardele i levog populiste Žan-Lika Melanšona?