Živorad Žika Petrović, generalni direktor Jugoslovenskog aerotransporta (JAT), ubijen je pre tačno 22 godine u Beogradu, u klasičnoj sačekuši. Incident se odigrao ispred zgrade u kojoj su stanovali njegovi roditelji, a napadači su ispalili četiri metka iz pištolja s prigušivačem. Petrović, koji je upravo parkirao svoj automobil, pao je mrtav pored svog metaliksivog „audija 100“. Policijski uviđaj prisustvovao je tadašnji načelnik Državne bezbednosti, Rade Marković. Iako su državne agencije i mediji ovaj zločin okarakterisali kao teroristički akt, slučaj nikada nije rasvetljen, a počinioci i nalogodavci nisu uhvaćeni.

Policija je bezuspešno tragala za sivim audijem novosedske registracije, za koji se smatralo da su njime ubice pobegle. U prvim izjavama nakon ubistva, Ministarstvo unutrašnjih poslova je potvrdilo da je reč o terorističkom aktu. Tadašnji ministar pravde, Dragoljub Janković, govorio je o državnom terorizmu uvezenom iz inostranstva.

Petrovićeva smrt izazvala je razne spekulacije o mogućim motivima. Pominjane su finansijske transakcije, uključujući novac koji je navodno iznošen iz zemlje po nalogu bivšeg režima Slobodana Miloševića, kao i kupovina aviona i prodaja JAT-ovih predstavništava širom sveta. Petrović je bio jedan od najuspešnijih direktora JAT-a i uživao je poverenje Miloševića, ali je živeo nenametljivo, bez vozača i telohranitelja, što je u to vreme bilo neuobičajeno.

Iako su zvaničnici označili Petrovićevo ubistvo kao teroristički akt, brzo je sve palo u zaborav, a mediji su se bavili različitim teorijama. Mogući motivi uključivali su saznanja o novcu koji je iznosio na Kipar, kao i kupovinu novih „Erbasovih“ aviona. Pominjana je i prodaja kockarnice u hotelu „Slavija“, koja je bila u vlasništvu JAT-a.

U interesantnom obratu, svi potpisnici ugovora o zakupu kockarnice ubijeni su u razmaku od nekoliko godina. Prvi je ubijen Petrović, zatim Branislav Šaranović 2009. godine, a poslednji, advokat Vladimir Zrelec, 2015. godine. U Petrovićevo ubistvo povezao se i Miladin Suvajdžić, svedok saradnik u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića, koji je tvrdio da su ubistvo izvršili pripadnici „zemunskog klana“.

Petrovićevi saradnici i prijatelji naglašavaju da je on uspeo da spase JAT od propasti u vreme međunarodnih sankcija i da je realizovao uspešnu obnovu flote. Takođe, spominje se da je JAT pod njegovim vođstvom kupio zgrade za svoja predstavništva umesto da plaća najam. Unatoč njegovim postignućima, imovina JAT-a je nakon promene vlasti, 5. oktobra, ostala nezaštićena i „očerupana“.

Ovo ubistvo ostaje jedna od najsvetlijih misterija u savremenoj istoriji Srbije, a pitanje odgovornosti i motiva i dalje intrigira javnost.