Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas je izrazio zabrinutost zbog mogućih pregovora između ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović i mađarskog MOL-a o prodaji pumpe Naftne industrije Srbije (NIS). On je postavio pitanja o tome šta tačno ministarka pregovara sa MOL-om, s obzirom na to da se radi o ruskom, a ne srpskom udelu u vlasništvu NIS-a. Đilas je upozorio da bi Srbija trebala da iskoristi pravo preče kupovine koje ima prema ugovoru i otkupi ruski udeo u NIS-u.

Đilas smatra da bi država trebala da traži od ruske strane da dostavi informacije o ceni koju su dobili za NIS, a zatim da proveri te podatke pre nego što donese odluku o eventualnoj kupovini ili dozvoli nekoj trećoj strani da izvrši kupovinu. Takođe je naglasio da je neprihvatljivo razgovarati o zatvaranju rafinerije u Pančevu, smatrajući to činom veleizdaje.

U kontekstu sankcija koje su uvedene NIS-u od strane Sjedinjenih Američkih Država, Đilas je istakao potrebu za usvajanjem zakona koji bi omogućio državi Srbiji da preuzme upravljanje NIS-om, slično kao što je to učinjeno u nekim zemljama Evropske unije. On je ukazao na to da trenutna situacija ne omogućava NIS-u da funkcioniše kao pre, što dodatno komplikuje stanje u ovoj industriji.

Đilas je takođe komentarisao planove Srbije za izgradnju naftovoda do Mađarske, ukazujući na to da je takav projekat besmislen jer Mađarska nema luke i jedinu sirovu naftu može dobiti iz Rusije. Postavlja se pitanje da li će ta isporuka biti moguća u budućnosti, što dodatno otežava opravdanost izgradnje naftovoda prema Mađarskoj. Umesto toga, Đilas predlaže izgradnju naftovoda ka Rumuniji, koja ima luke na Crnom moru i može obezbediti alternative za snabdevanje naftom.

Ova pitanja i zabrinutosti dolaze u trenutku kada se Srbija suočava sa kompleksnim izazovima u energetskom sektoru, a situacija u vezi sa NIS-om dodatno se komplikuje potencijalnim stranim investicijama i pregovorima koji se vode. Đilasov stav je da bi Srbija trebala da preuzme aktivniju ulogu u upravljanju svojim resursima i da se ne oslanja na strane investitore koji mogu imati svoje interese, a ne interese srpske ekonomije.

Uloga NIS-a je ključna za energetsku stabilnost Srbije, a svaki potez koji bi mogao da ugrozi njegovu funkcionalnost ili dovede do gubitka kontrole nad ovim važnim resursom može imati dugoročne posledice po ekonomiju zemlje. Đilasova izjava ukazuje na potrebu za transparentnošću u pregovorima i donošenju odluka koje se tiču strateških resursa.

U svetlu svih ovih događaja, važno je da javnost i građani budu informisani o svim aspektima pregovora i odluka koje se donose u vezi sa energetskim sektorom. Pravo na informacije i transparentnost su ključni za očuvanje demokratskih vrednosti i odgovornosti vlasti prema građanima.

Đilas poziva na aktivno angažovanje građana i organizacija civilnog društva kako bi zajedno pratili razvoj situacije i osigurali da interesi Srbije budu zaštićeni. U tom smislu, poziva na otvoreni dijalog i saradnju svih relevantnih aktera kako bi se došlo do rešenja koja će biti u najboljem interesu Srbije.

U konačnici, pitanje NIS-a i pregovora sa stranim investitorima ostaje ključno pitanje za budućnost srpske energetike, a odluke koje se donose u ovom kontekstu će imati dugoročne posledice za ekonomsku stabilnost i nezavisnost zemlje.