Delovalo je do skoro, otprilike do izbora u Mađarskoj, da je priča oko MOL-ovog preuzimanja NIS-a od ruskog Gasproma, kako bi se izbegle američke sankcije, gotova priča. Međutim, situacija se sada značajno promenila. Iz izjava ministarke energetike i predsednika Republike saznajemo da Mađari nisu baš spremni da koriste rafineriju na način koji bi nama odgovarao. Ovo ne iznenađuje, s obzirom na to da MOL već ima velike rafinerije u Mađarskoj, Slovačkoj, a nedavno i u Hrvatskoj. Takođe, iskustva iz Hrvatske kada je MOL preuzeo INA-u ukazuju na to da bi sličan scenario mogao da se ponovi i sa NIS-om.

Pitanje koje ostaje otvoreno je da li je MOL pod vlašću Viktora Orbana bio spreman da prihvati uslove Srbije ili smo mi bili voljni da se prilagodimo njihovim zahtevima. Ovi detalji su, međutim, sporedni u odnosu na prave pregovore koji se vode između ruskog Gaspromnjefta, većinskog vlasnika NIS-a, i potencijalnih kupaca tih akcija. Do nedavno se smatralo da je MOL jedini zainteresovani, ali poslednjih nedelja su se pojavile neočekivane ponude za NIS.

Na scenu su stupili srpski biznismeni koji su izrazili želju da preuzmu našu naftnu industriju za dobrobit naroda. Prva ponuda došla je od Ranka Mimovića, poznatog po svojim poslovnim poduhvatima u Sloveniji i Hrvatskoj, a manje u Srbiji. On je, prema izveštajima Rojtersa, ponudio dve milijarde evra za ruski udeo u NIS-u, što je dvostruko više od onoga što je MOL ponudio. Ova suma odgovara onome što je predsednik Vučić ranije naveo kao iznos koji bi država bila spremna da plati za preuzimanje NIS-a.

Predsednik Vučić je na ovu ponudu reagovao sa dozom sarkazma, s obzirom da je firma iza ponude u osnovi sumnjiva, što dodatno komplikuje situaciju. Takođe, postavio je pitanje o ozbiljnosti ovih ponuda. Na drugu ponudu, koju je poslao poznatiji biznismen Bogoljub Karić, predsednik je takođe reagovao sa humorom, rekavši da sada imamo dvojicu koji su spremni da ponude dve milijarde evra. Karić je, ispred svog udruženja industrijalaca, poslao ponudu da srpski kapital preuzme NIS kako bi rafinerija nastavila sa radom i srpska privreda bila snabdevena gorivom.

Da li su ovi predlozi ozbiljni ili su samo pokušaji da se skrene pažnja sa pravih pregovora, teško je reći. Takođe, nije jasno da li Rusi zaista žele da prodaju NIS, posebno sada kada je situacija promenjena i Mađarskom više ne upravlja partner kao što je bio Orban.

Jedan od ključnih faktora u ovoj situaciji je stav OFAC-a (Uprava za kontrolu stranih sredstava) koji je teško predvideti. Ono što se može pretpostaviti je da će rok od 22. maja, koji je postavljen za završetak pregovora o promeni vlasništva, verovatno proći bez rešenja.

S obzirom na sve ove okolnosti, budućnost NIS-a ostaje neizvesna. S jedne strane, tu su potencijalni domaći investitori sa ambicijom da preuzmu kontrolu, dok s druge strane stoje interesi ruskih investitora i međunarodna politika koja može značajno uticati na odluke u vezi sa ovim preduzećem. U ovom trenutku, teško je predvideti kako će se situacija razvijati, ali jedno je sigurno – pregovori će se nastaviti i svi akteri će morati pažljivo razmotriti svoje sledeće korake.

U međuvremenu, javnost ostaje u iščekivanju i prati razvoj situacije, a sve oči su uprte u odluke koje će se donositi u narednim nedeljama i mesecima. Pratite nas na našim društvenim mrežama za najnovije informacije o ovoj temi.