Ilajdža Brajant, jedan od najistaknutijih plejmejkera u Evroligi i ključni igrač Hapoela iz Tel Aviva, nedavno je podelio svoja razmišljanja o značaju beogradskih timova, Crvene zvezde i Partizana, u evropskoj košarci. Njegov tekst, objavljen na društvenim mrežama, razmatra pitanje kako se ovi klubovi uklapaju u strukturu takmičenja i kakve su njihove perspektive u svetlu sve veće prisutnosti NBA lige u Evropi.

Brajant ističe da je atmosfera u beogradskim halama jedinstvena i nezaboravna. „Ulatak u halu u Beogradu ne može se porediti ni sa čim drugim u košarci. Kao igrač, takve večeri ne uzimam zdravo za gotovo,“ piše on. U svom tekstu, on naglašava razliku između beogradskih klubova i timova poput Panatinaikosa i Olimpijakosa, koji su akcionari u Evroligi. Brajant se pita kako se Crvena zvezda i Partizan, koji nemaju vlasnički udeo u ligi, mogu održati u takmičenju i da li im se to isplati.

Brajant se prisetio svog vremena u Makabiju, gde je bio deo stalne grupe timova sa akcionarskim pravima. Sada, kao član Hapoela, promišlja kako se Crvena zvezda, sa više od 20.000 navijača na utakmicama, snalazi u takvoj situaciji. „Plaćaju oko 750.000 evra godišnje samo za pravo da se takmiče, a privlače najveći broj navijača,“ naglašava on. Ovo dovodi do pitanja kako drugi klubovi ulaze u ligu i kakve su razlike u pristupu.

Brajant objašnjava da postoje tri glavna načina za ulazak u Evroligu: članstvo u stalnoj grupi, pozivnice i posebne licence koje se dodeljuju na osnovu poslovnih kriterijuma. On ističe da, iako Crvena zvezda i Partizan plaćaju visoke iznose da bi bili deo takmičenja, njihova uloga i značaj za ligu i dalje ostaju neproporcionalni.

U svom tekstu, Brajant se osvrće i na nacionalni značaj Partizana i Crvene zvezde. „Ovi klubovi su ogroman brand unutar Srbije, sa ili bez Evrolige. Njihovi navijači su generacijski i kulturološki vezani za tim,“ piše on. Ovaj aspekt pridaje dodatnu težinu razmatranju njihovog mesta u evropskoj košarci.

Na kraju, Brajant izražava zabrinutost zbog finansijske strukture takmičenja. „Kako izgleda idealna verzija ovoga za klubove poput Partizana i Crvene zvezde? Oni pune 19.000 mesta po utakmici, ostvaruju stvarne prihode od ulaznica, ali na kraju odlaze bez ikakvog udela u ligi koju svako veče pune,“ pita se on. Ova matematika, kako smatra, može postati problematična, postavljajući pitanje vrednosti takmičenja za ovakve klubove.

Brajantov tekst pruža dubok uvid u izazove i prednosti s kojima se suočavaju beogradski timovi u evropskoj košarci. Njegova perspektiva kao igrača, koji je doživeo različite aspekte takmičenja, čini njegovu analizu posebno relevantnom. U svetlu sve većeg interesa za evropsku košarku i mogućeg povratka NBA lige, pitanja koja postavlja mogu biti ključna za budućnost klubova kao što su Crvena zvezda i Partizan.

Kao jedan od najpriznatijih igrača u Evroligi, Brajantova razmatranja mogu pokrenuti važnu diskusiju među navijačima, klubovima i organizatorima takmičenja. U vremenu kada se sport suočava s promenama, njegov osvrt na trenutnu situaciju može biti podsticaj za preispitivanje postojećih pravila i odnosa unutar Evrolige, kao i za razmatranje načina na koje se mogu unaprediti uslovi za sve učesnike u ovom prestižnom takmičenju.