Svetska banka je danas objavila svoj najnoviji polugodišnji izveštaj pod nazivom „Globalne ekonomske perspektive“, u kojem je smanjila prognozu globalnog privrednog rasta za 2026. godinu na 2,5 odsto. Ova revizija dolazi kao rezultat posledica rata na Bliskom istoku koji traje već četiri meseca. Prema analizi Svetske banke, ukoliko se sukob dodatno proširi i izazove ozbiljnije poremećaje na energetskom i finansijskom tržištu, globalni rast bi mogao da padne na samo 1,3 odsto, što bi predstavljalo najgori rezultat od izbijanja pandemije koronavirusa, prenosi Rojters.

Svetska banka je razradila tri moguća scenarija za tekuću godinu. Osnovni scenario predviđa rast od 2,5 odsto, pod uslovom da se najveći poremećaji u snabdevanju energijom smire do kraja jula. U tom slučaju, očekuje se da će prosečna cena sirove nafte tipa Brent iznositi 94 dolara po barelu, što bi predstavljalo skok od 36 odsto u odnosu na 2025. godinu. Takođe, globalna inflacija bi se kretala oko četiri odsto.

Međutim, ukoliko poremećaji potraju duže, cena nafte bi mogla da dostigne prosečnih 115 dolara po barelu, što bi dodatno poguralo globalnu inflaciju na 4,4 odsto. Ovo bi nateralo centralne banke širom sveta da dodatno podižu kamatne stope, što bi predstavljalo mračniji scenario za svetsku ekonomiju.

Ukoliko dođe do energetskog šoka koji izazove paniku na finansijskim tržištima, investitori su već ranjivi zbog visoke koncentracije kapitala u nekoliko tehnoloških giganata. U tom slučaju, poverenje bi moglo potpuno kolabirati, a svetska ekonomija bi se našla na ivici stagnacije uz rast od samo 1,3 odsto.

Kada je reč o vodećim svetskim ekonomijama, prognoza rasta za Sjedinjene Američke Države u 2026. godini ostaje na 2,2 odsto, dok se evrozonu očekuje naglo usporavanje na samo 0,8 odsto. Kineska ekonomija će, prema procenama, porasti za 4,2 odsto, dok Indija ostaje svetla tačka sa projektovanim rastom od 6,6 odsto.

Izveštaj Svetske banke posebno naglašava tešku situaciju zemalja u razvoju. Osim Kine i Indije, mnogim siromašnijim državama preti takozvana „izgubljena decenija“, tokom koje neće moći da smanje ogroman jaz u prihodima u odnosu na napredne zapadne ekonomije. Dodatna zabrinutost izaziva dramatičan skok cena veštačkog đubriva, što bi moglo da dovede do ozbiljne globalne krize snabdevanja hranom, upozorava Svetska banka.

U svetlu ovih informacija, ekonomisti i analitičari se suočavaju sa izazovom predviđanja daljeg razvoja situacije. Globalna ekonomija je već bila pogođena višestrukim šokovima, a trenutni sukobi na Bliskom istoku dodatno komplikuju situaciju. Čini se da će se vlade i centralne banke širom sveta morati suočiti sa teškim odlukama kako bi odgovorile na ove nove izazove.

U globalizovanom svetu, gde su ekonomski tokovi međusobno povezani, uticaji na jedan deo sveta mogu imati dalekosežne posledice. Svetska banka naglašava potrebu za međunarodnom saradnjom i adekvatnim politikama kako bi se umanjili negativni efekti trenutnih kriza.

Na kraju, jasno je da su pred svetskom ekonomijom teški izazovi, a pravovremene i efikasne mere mogu biti ključne za ublažavanje potencijalnih posledica. U narednim mesecima biće od suštinskog značaja pratiti razvoj situacije i prilagoditi ekonomske politike kako bi se obezbedio održiv razvoj i stabilnost.