Nakon značajnog usporavanja ekonomske aktivnosti u prethodnoj godini, Srbija bi ove godine mogla da zabeleži rast od 2,8 odsto, dok se za 2024. prognozira rast od 3,9 odsto. Ove procene dolaze iz Prolećnih ekonomskih prognoza Evropske komisije, koja ističe da će domaća tražnja biti podstaknuta velikim javnim investicijama koje su povezane sa specijalizovanom izložbom „EXPO 2027“, kao i rastućim platama i penzijama.

Prema izveštaju, očekuje se da će fiskalni deficit Srbije privremeno porasti na 3,2 odsto do 2026. godine, usled smanjenja akciza na gorivo kao odgovora na sukobe na Bliskom istoku. Takođe, javni dug bi mogao blago porasti na 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u sledećoj godini. Iako su prognoze rasta pozitivne, postoji nekoliko rizika koji bi mogli negativno uticati na ekonomske izglede Srbije.

U 2025. godini, ekonomski rast Srbije je usporen na 2 odsto, u poređenju sa 3,9 odsto u 2024. godini, što je rezultat usporavanja rasta investicija i privatne potrošnje. Ovaj pad je delimično uzrokovan političkim nemirima i studentskim protestima, kao i negativnim doprinosom neto izvoza. Neto direktne strane investicije su se prepolovile u odnosu na prethodnu godinu.

Izveštaj ukazuje na neujednačen početak 2026. godine, pri čemu je indikator ekonomskog raspoloženja, iako još uvek ispod dugoročnog proseka, pokazao znake poboljšanja u prvom kvartalu. Međutim, industrijska proizvodnja beleži pad u većini sektora, osim u auto-industriji, koja ostaje jedan od retkih svetlih primera.

Evropska komisija predviđa da će javne investicije, koje su usporene u 2025. godini, ove godine dobiti zamah uoči izložbe EXPO 2027 u Beogradu i investicionog programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“. Ipak, analitičari su oprezni i ukazuju na rizike poput političke nestabilnosti i nedavnog pada direktnih stranih investicija, što može ugroziti srednjeročne izglede za rast.

Jedan od izazova koji bi mogao uticati na ekonomiju je brz rast plata, koji bi mogao smanjiti spoljašnju konkurentnost Srbije. Na Zapadnom Balkanu, očekuje se da će Albanija imati veći rast od Srbije, sa 3,3 odsto, dok će Severna Makedonija zabeležiti rast od 3,2 odsto. Crna Gora će imati isti rast kao Srbija, odnosno 2,8 odsto, dok se Bosna i Hercegovina prognozira na rast od 1,8 odsto.

Na nivou Evropske unije, prognozira se slabija ekonomska aktivnost u 2026. godini, usled novog energetskog šoka izazvanog sukobima na Bliskom istoku, što dodatno pojačava inflaciju i narušava ekonomsko raspoloženje. BDP Evropske unije bi ove godine mogao usporiti na 1,1 odsto, u poređenju sa 1,5 odsto u prethodnoj godini, što je za 0,3 procentna poena manje nego u prethodnim prognozama. Za sledeću godinu, Evropska komisija prognozira rast od 1,4 odsto.

Unatoč izazovima, Srbija ima priliku da iskoristi javne investicije i poboljšanja u ekonomskom raspoloženju kako bi povećala svoj ekonomski rast. Međutim, neophodno je da se reše unutrašnji problemi, kao što su politička nestabilnost i smanjenje direktnih stranih investicija, kako bi se osigurala održivost rasta u budućnosti.

Ekonomija Srbije se suočava sa kompleksnim izazovima, ali i prilikama za razvoj. U predstojećim godinama, od ključnog je značaja da se fokusira na stabilizaciju unutrašnjeg tržišta i povećanje konkurentnosti, kako bi se osiguralo da ekonomski rast bude održiv i inkluzivan.