Privatni fond od 300 milijardi dolara, koji ima za cilj da podstakne ulaganja u Iran, deo je novog američko-iranskog okvirnog sporazuma. Prema izvorima bliskim ovom dogovoru, više od polovine te sume već je opredeljeno, a očekuje se da će fond biti potpisan u petak. Ovaj fond je zamišljen kao podsticaj za obe strane kako bi se postigao konačan sporazum kojim bi se okončao rat koji je započeo napadom američkih i izraelskih snaga na Iran 28. februara. Osim što bi se okončale vojne tenzije, sporazum bi ukinuo američku blokadu Irana i ponovo otvorio Ormuski moreuz, ključnu trgovačku rutu za transport nafte i gasa.

Fond će biti potpuno privatni i neće uključivati državna sredstva ili grantove. Umesto toga, sredstva će dolaziti isključivo iz privatnog sektora, a kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država, arapskih zemalja, Azije, Južne Amerike i Afrike već su se obavezale da učestvuju u finansiranju. Obećane investicije obuhvatiće različite sektore, uključujući energetiku, logistiku, proizvodnju i transport.

Visoki iranski izvor je istakao da su vlasti u Teheranu prvobitno tražile 400 milijardi dolara kao nadoknadu za ratne štete od Sjedinjenih Država, ali je Vašington odbio tu sumu. Umesto toga, razvijena je ideja o ovom fondu, koji će se zvati Fond za obnovu i razvoj. Očekuje se da će regionalne zemlje učestvovati na različite načine, kao što su obezbeđivanje kredita ili direktno finansiranje obnove oštećenih objekata, uključujući čeličanu „Mobarakeh“ i rafinerije.

Iran, kao jedna od najvećih ekonomija Bliskog istoka, u poslednjih četrdeset godina nije privukao značajna strana ulaganja zbog međunarodnih sankcija. Država raspolaže velikim rezervama prirodnog gasa i nafte, kao i mladim i obrazovanim stanovništvom. Ipak, investicioni fond je odvojen od pregovora o ukidanju sankcija i oslobađanju iranske državne imovine koja je zamrznuta u inostranstvu.

Fond neće biti uspostavljen niti operativan sve dok ne bude postignut konačan sporazum. Memorandum o razumevanju, koji će biti potpisan, trebalo bi da uredi proces u narednih 60 dana. Tokom tog perioda, američki i iranski pregovarači će raditi na više paralelnih pravaca, uključujući nuklearna pitanja, sankcije i regionalna bezbednosna pitanja.

Iako se čini da bi ovaj plan mogao doneti značajna poboljšanja, on je takođe izazvao kontroverzu. Uključivanje privatnog kapitala u političke dogovore o okončanju rata i ukidanju sankcija može izazvati sumnje u motivaciju i transparentnost. Pitanja kao što su ko upravlja fondom, kako se kontroliše novac i ko garantuje bezbednost ulaganja ostaju otvorena.

Osim toga, sama ideja da se investicioni fond koristi kao podsticaj za politički dogovor odstupa od uobičajene prakse u međunarodnim odnosima, koja se obično oslanja na sankcije ili razvojnu pomoć. Iran se i dalje suočava sa problemima sankcija i ograničenog pristupa globalnim finansijama, što može učiniti uključivanje velikih globalnih kompanija u ovaj mehanizam politički osetljivim.

U razgovorima je učestvovalo više strana, uključujući Sjedinjene Američke Države, Iran i regionalne države, zajedno sa privatnim kompanijama iz različitih kontinenata. Sve to stvara dodatne složenosti u vezi sa upravljanjem fondom i njegovim operativnim aspektima. Očekuje se da će ključni detalji o upravljanju fondom biti dogovoreni u narednom periodu, a izvori su naveli kompanije iz Južne Koreje, Japana, Singapura, Malezije i Sjedinjenih Američkih Država kao potencijalne učesnike u ovom planu.

Mnogi analitičari upozoravaju na rizike povezane sa ovim planom, naglašavajući da bi sprovođenje takvog mehanizma moglo biti izazovno, s obzirom na kompleksnost političkih odnosa i ekonomske situacije u regionu.