Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Dragan Glamočić, izjavio je da je agrarni budžet za 2026. godinu dostigao rekordnih 147,5 milijardi dinara, što čini 7,2 odsto ukupnog budžeta Srbije. Ova informacija je objavljena tokom stručnog predavanja na temu podsticaja, digitalizacije i primene veštačke inteligencije u poljoprivredi, koje je Ministarstvo organizovalo u okviru 93. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

Glamočić je istakao da su podsticaji namenjeni poljoprivrednicima za ovu godinu iznosili 124 milijarde dinara, što predstavlja četiri puta više nego u 2012. godini. Ubrzanje isplate podsticaja se navodi kao jedan od prioriteta Ministarstva, sa ciljem da sredstva brzo i efikasno stignu do poljoprivrednih proizvođača, omogućavajući im da sigurno planiraju svoju proizvodnju i razvoj gazdinstava.

On je ponosan na postignuća Ministarstva, koje je do sada isplatilo više od 53 milijarde dinara, što čini 48 odsto ukupnog budžeta. Ovaj iznos je tri puta veći nego u isto vreme prošle godine, a doneto je više od 350.000 rešenja i podržano više od 330.000 korisnika.

Glamočić je naglasio značaj sistema eAgrar, koji omogućava jednostavnije prijave, bržu obradu zahteva i isplatu sredstava, kao i veću transparentnost u radu. Ove godine, vraćene su i mere podrške koje prethodnih godina nisu bile dostupne, uključujući podsticaje za proizvodnju sadnog materijala i izgradnju destilerija, što je značajno za razvoj poljoprivrede i seoskih područja.

Prema njegovim rečima, digitalizacija i veštačka inteligencija postaju ključni faktori u modernoj poljoprivredi. Nove tehnologije pomažu poljoprivrednicima u analizi zemljišta, praćenju vremenskih uslova, racionalnijem korišćenju resursa kao što su voda, đubrivo i zaštitna sredstva. Ove inovacije omogućavaju donošenje boljih proizvodnih odluka.

Kroz program IPARD III, obezbeđen je investicioni potencijal vredan više od 580 miliona evra, koji će biti usmeren na mehanizaciju, modernizaciju poljoprivredne proizvodnje, prerađivačku industriju i razvoj sela. Ovaj program je značajan za unapređenje poljoprivrede i jačanje ruralnih zajednica.

Glamočić je takođe istakao ulogu žena u poljoprivredi, rekavši da one postaju sve važniji nosioci poljoprivrednih gazdinstava i ključni stubovi razvoja sela. Država nastavlja da pruža podršku ženama u agraru kroz povoljnije kredite i podsticaje, sa ciljem ekonomskog osnaživanja žena i očuvanja života u seoskim sredinama.

U poslednjih nekoliko godina, srpska poljoprivreda je doživela značajne promene, a investicije i modernizacija igraju ključnu ulogu u njenom razvoju. Ulaganja u tehnologiju i obuke za poljoprivrednike doprinose povećanju efikasnosti i konkurentnosti na tržištu. Digitalizacija omogućava bolje upravljanje resursima i smanjenje troškova, što je od suštinskog značaja za održivost poljoprivrednih gazdinstava.

Pored toga, značaj agrarne proizvodnje se ogleda i u očuvanju tradicija i načina života na selu. Poljoprivreda ne samo da obezbeđuje hranu, već i doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa i identiteta. Stoga, podrška poljoprivrednicima, posebno mladim ljudima i ženama, može imati dugoročne koristi za društvo u celini.

S obzirom na sve navedeno, jasno je da je srpska poljoprivreda na putu ka modernizaciji i unapređenju, uz podršku države i primenu novih tehnologija. Ova transformacija će omogućiti da se suoče sa izazovima budućnosti i osiguraju održiv rast i razvoj ruralnih zajednica. Pratite nas na našim društvenim mrežama za više informacija o najnovijim trendovima i podršci u poljoprivredi.