Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš najavio je danas planove za smanjenje i ukidanje viših rukovodećih funkcija u UN tokom naredne dve godine, kao deo šire reforme organizacije koja ima za cilj racionalizaciju rada i smanjenje troškova. Ova najava je došla tokom njegovog obraćanja Generalnoj skupštini UN u Njujorku, gde je istakao potrebu za ozbiljnim reformama koje će omogućiti efikasnije funkcionisanje UN-a.

Gutereš je naglasio da je u okviru reformskog programa poznatog kao „UN80“ postignut značajan napredak, uključujući smanjenje budžeta za 2026. godinu i premeštanje više od 2.000 radnih mesta iz skupljih gradova poput Ženeve i Njujorka u lokacije sa nižim troškovima. „Istinska reforma zahteva teške odluke. Ovo nije vreme za samozadovoljstvo, lične interese ili odugovlačenje,“ rekao je Gutereš, naglašavajući hitnost reformi.

Prema njegovim rečima, budžet za narednu godinu će obuhvatati mere za smanjenje hijerarhijskih nivoa i započeti proces ukidanja viših funkcija, koji će se nastaviti do 2028. godine. Iako je najavio ove promene, nije pružio detaljne informacije o tačnim koracima koji će biti preduzeti. Budžetski dokumenti UN ukazuju na to da planovi štednje za 2026. godinu predviđaju manja smanjenja među višim rukovodiocima nego među nižim službenicima, što je izazvalo određene kritike s obzirom na to da su tokom prethodnih decenija visoke funkcije znatno povećane.

Mnoge od ovih pozicija se, prema izveštajima, smatraju prestižnim i politički uticajnim od strane velikih sila, što dodatno komplikuje situaciju s reformama. Gutereš je pozvao članice UN da podrže ambicioznije reforme, istakavši da „birokratska inertnost i defanzivan pristup“ usporavaju promene, kao što su spajanje ili ukidanje pojedinih agencija UN.

Njegov mandat na čelu UN ističe krajem 2026. godine, a on se suočava s izazovima finansijske krize, koja je delimično uzrokovana neplaćenim članarinama, uključujući dugovanja Sjedinjenih Američkih Država, najvećeg finansijskog kontribuenta UN. SAD duguju oko četiri milijarde dolara UN i planiraju povlačenje iz više tela UN, istovremeno pozivajući na efikasniju organizaciju koja bi se fokusirala na mir i bezbednost.

U međuvremenu, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izrazio je podršku reformskim ciljevima, naglašavajući potrebu za racionalizacijom preklapajućih institucija i mandata unutar sistema UN. On je ukazao na značaj boljeg korišćenja resursa i jačanja kulture efikasnosti unutar organizacije.

Ove najave i pozivi na reforme dolaze u trenutku kada UN suočava sa rastućim pritiscima i potrebom za prilagođavanjem savremenim izazovima. Mnogi analitičari smatraju da će uspeh ovih reformi zavisiti od volje država članica da preuzmu odgovornost i podrže potrebne promene.

Gutereš se suočava s izazovima koji uključuju ne samo finansijsku krizu unutar UN, već i rastuće tenzije među članicama organizacije. Njegove reforme će biti ključne za budućnost UN i njenog delovanja na globalnoj sceni, a uspeh ovih inicijativa može značajno uticati na percepciju i funkcionalnost UN kao međunarodne organizacije.

U svetlu ovih promena, budućnost UN ostaje neizvesna, ali Guterešova posvećenost reformama može otvoriti put ka efikasnijem i održivijem sistemu koji će bolje odgovarati potrebama međunarodne zajednice.