Dvadeset godina nakon obnove nezavisnosti, Crna Gora se ističe kao najbliža članica Evropske unije među svim državama Balkana. Međutim, iza prividnog uspeha kriju se duboki problemi poput korupcije, identitetskih podele i značajnog političkog uticaja Beograda, navodi Dojče Vele.

Proslava dvadeset godina nezavisnosti Crna Gora dočekuje s reputacijom najboljeg đaka Zapadnog Balkana. U poslednjim godinama, Podgorica je uspela da odblokira pregovore sa Evropskom unijom, ubrza neophodne reforme i pozicionira se kao favorit u procesu proširenja EU, posebno u trenutku kada Unija ponovo pokazuje interes za prijem novih članica.

Daliborka Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje ukazuje na to da je lako biti zvezda u odeljenju loših učenika. Prema njenim rečima, trenutni zamah u evrointegracijama pre svega je rezultat promena u geopolitičkim odnosima koje je Crna Gora prepoznala i iskoristila, dok su ostale zemlje regiona stagnirale ili nazadovale. „Naš apsolutni interes je da što pre postanemo članica Evropske unije, ali je podjednako važno da taj proces bude kvalitetno urađen, a ne da uđemo kao defektna država“, dodaje Uljarević.

Reforme su ubrzane nakon mirne i demokratske promene vlasti 2020. godine, kada je Demokratska partija socijalista prvi put izgubila izbore od obnove nezavisnosti. Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam smatra da je ta mirna smena vlasti pokazatelj većeg demokratskog kapaciteta Crne Gore u odnosu na druge zemlje u regionu.

Međutim, Daliborka Uljarević naglašava da se korupcija i dalje širi u političkim krugovima, te da neki smatraju da je danas čak i prisutnija nego ranije, zbog povećanog broja aktera u vlasti koji zadovoljavaju svoje partijske interese. Pored korupcije, Crnu Goru i dalje opterećuju identitetske podele između prosrpskih i suverenističkih snaga. Iako su ove struje postigle konsenzus oko evropskog puta, Popov upozorava na krhkost tog balansa, koji je podložan uticajima iz Beograda.

Odnosi sa Beogradom ostaju jedno od najosetljivijih pitanja za Podgoricu. Reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića na poziv da prisustvuje proslavi godišnjice nezavisnosti najbolje oslikava ovu tenziju. Vučić je izjavio da bi mu bilo sramota da prisustvuje i da bi time „pljunuo sebi i svom narodu u lice“. Uljarević i Popov smatraju da Beograd nikada nije u potpunosti prihvatio crnogorsku nezavisnost, a Popov podseća da su protesti koji su doveli do pada režima Mila Đukanovića bili dirigovani iz Beograda.

Iako su neki crnogorski lideri kritični prema Beogradu, Uljarević ukazuje na to da deo vlasti oseća lojalnost prema Vučiću. To može sprečiti službene reakcije na njegove provokacije, što dodatno ukazuje na pritiske koji dolaze iz Srbije.

Pitanje evropskog puta Crne Gore ostaje otvoreno, a Popov veruje da će Beograd učiniti sve da sapliće Crnu Goru u tom procesu. On podseća na ranije pokušaje Vučića da sabotira ulazak Crne Gore u EU, kao i na ideju da se sve zemlje regiona primaju u paketu, što je znalo biti nemoguće.

„Crna Gora, kada postane članica EU, biće van domašaja Beograda, što će izazvati nervozu u Srbiji, posebno s obzirom na to da trenutna vlast nikada ne bi mogla da postigne taj cilj“, zaključuje Popov.

Iako su mnogi građani Crne Gore uzbuđeni zbog mogućnosti ulaska u Evropsku uniju, važno je biti svestan brojnih prepreka koje još uvek postoje, kako bi se osiguralo da proces integracije bude uspešan i održiv.