Peter Mađar, lider opozicione partije Tisa, ostvario je značajnu pobedu na izborima u Mađarskoj, čime je okončana 16-godišnja vladavina Viktora Orbana. Mađar, koji je većinu svog profesionalnog života proveo unutar političkog sistema koji je Orban izgradio, postao je ključna figura mađarske politike nakon meteorskog uspona koji je započeo početkom 2024. godine.

Na izborima održanim u nedelju, Mađar je uspeo da mobilizuje veliki broj birača širom zemlje, dobijajući snažan mandat za vođenje države. „Zajedno smo oslobodili Mađarsku, vratili smo svoju zemlju“, izjavio je Mađar pred desetinama hiljada svojih pristalica na proslavi pobede u Budimpešti. Ova pobeda predstavlja značajan preokret u mađarskoj politici, ali i izazov za novog premijera, koji će se suočiti sa brojnim pitanjima, kako unutrašnjim, tako i spoljnim.

U razgovoru sa Gaborom Horvatom, jednim od urednika mađarskog opozicionog lista Nepsava, razmatrane su buduće akcije Mađara. Prema Horvatu, prvi zadatak novog premijera biće formiranje funkcionalne vlade i sprovođenje potrebnih ustavnih promena. Mađar je već zatražio od predsednika republike Tamasa Šujoka da ga imenuje za premijera, a očekuje se da će odmah podneti ostavku.

Što se tiče spoljne politike, Mađar je tokom kampanje izrazio protivljenje slanju oružja Ukrajini, kao i ubrzanom prijemu Ukrajine u Evropsku uniju. Horvat smatra da će pitanje Ukrajine biti složeno, posebno u svetlu pregovora o subvencijama EU. Tokom kampanje, Mađar je pokušao da izbegne ovu temu kako bi ograničio Orbanove napade, ali stvarnost će verovatno biti drugačija.

Mađar se takođe protivio EU paktu o migracijama i zadržao je stav o jačanju granica. Prema Horvatu, iako je Mađar trenutno u skladu sa Orbanovim stavovima, može se očekivati da će biti pod pritiskom da preispita neka od tih pitanja. Horvat dodaje da Mađar ima ozbiljnu nameru da vrati Mađarsku u Evropu, ali da će ostala pitanja biti podložna pregovorima.

Orban je održavao dobre odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a Horvat veruje da Mađar može očekivati pragmatičan i prijateljski pristup prema Srbiji, iako bez preteranog bliskosti. S obzirom na to da je Orban često podržavao Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini, postavlja se pitanje kakav će biti Mađarov stav prema toj zemlji. Horvat smatra da će nova vlada uskladiti svoj stav prema Bosni sa stavovima EU, posebno Nemačke, i da Mađar, za razliku od Orbana, neće imati posebne interese u unutrašnjim poslovima suseda.

Povratak u Evropu biće jedan od glavnih prioriteta Mađarove vlade. Horvat smatra da je spoljna politika jedan od lakših zadataka za novu vladu, a da će pristup prema Bosni biti usklađen sa evropskim normama. Takođe, Horvat ističe da je podrška Donalda Trampa Orbanu bila beznačajna, te da je Trampova intervencija u mađarskim izborima učinila više štete nego koristi.

Na kraju, Mađarova pobeda označava prekretnicu u mađarskoj politici, ali i izazov za novog lidera koji se suočava sa kompleksnim unutrašnjim i spoljnim pitanjima. Njegova sposobnost da formira stabilnu vladu i odgovori na izazove koji se postavljaju pred njim biće ključna za budućnost Mađarske. Ova situacija će imati značajne implikacije ne samo za Mađarsku, već i za širu regionalnu politiku, posebno u kontekstu odnosa sa susednim zemljama i Evropskom unijom.