Prema analizama tržišta, dizel vozila i dalje dominiraju kada je reč o vraćanju kilometraže, s obzirom na to da su najčešće korišćena za duže relacije i veće godišnje kilometraže. Ova vozila predstavljaju primamljivu metu za nepoštene prodavce koji nastoje da prikažu vozila kao manje istrošena nego što zapravo jesu. U proseku, kod dizelaša se kilometraža vraća za desetine hiljada kilometara, što direktno utiče na njihovu tržišnu vrednost i kasnije troškove održavanja.

Stručnjaci ističu da kupci često pogrešno veruju da su dizel automobili „sigurnija kupovina“ zbog robusnosti njihovih motora. Međutim, visoka kilometraža koju ova vozila prelaze povećava rizik od manipulacije. U praksi to znači da vozilo koje izgleda kao da je prešlo 180.000 kilometara može u stvarnosti imati i više od 250.000 kilometara. Ove razlike mogu dovesti do skupih kvarova koji se ne očekuju pri kupovini.

Benzinska vozila beleže manji procenat manipulacija u odnosu na dizelaše, ali problem i dalje postoji. Kod ovih automobila, kilometraža se takođe vraća za desetine hiljada kilometara, što može značajno promeniti procenu vrednosti i tehničkog stanja vozila. Mnogi kupci smatraju da su benzinci „bezbedniji izbor“, ali statistike pokazuju da ni oni nisu imuni na prevare.

Hibridna vozila, iako ređa na tržištu, takođe pokazuju prisustvo manipulacija. Iako se procenat slučajeva čini manjim, finansijski rizik ostaje ozbiljan jer se i kod njih vraćaju velike brojke kilometara. To znači da se čak i relativno „mlađa“ vozila mogu naći u stanju koje ne odgovara onome što stoji u oglasu.

Sa druge strane, električni automobili imaju najniži procenat prijavljenih manipulacija kilometražom, što stvara utisak da su najsigurnija kategorija na tržištu polovnjaka. Međutim, istraživanje pokazuje da kada do manipulacije dođe, njene razmere mogu biti izuzetno velike. U pojedinim slučajevima, kilometraža je vraćena i za oko 80.000 kilometara, što je uporedivo sa najgorim slučajevima kod dizel vozila.

Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da kupci električnih vozila često polaze od pretpostavke da su „novija tehnologija“ i da samim tim nose manji rizik. Ova percepcija može dovesti do opuštenije kupovine i manjeg proveravanja istorije vozila, što otvara prostor za ozbiljne finansijske greške.

Iako se struktura tržišta i dalje dominantno oslanja na dizel vozila, podaci jasno pokazuju da se manipulacija kilometražom javlja kod svih tipova pogona. Razlike postoje u učestalosti, ali ne i u činjenici da rizik uvek postoji. Prevaranti se prilagođavaju tržištu, pa se fokus postepeno pomera i na hibridna i električna vozila kako njihov broj raste.

Najveći problem za kupce ostaje nedovoljna transparentnost i oslanjanje na vizuelni utisak umesto na proveru istorije vozila. Vozilo sa „uverenjem“ o maloj kilometraži često može biti znatno istrošenije nego što se čini, što kasnije vodi ka neplaniranim troškovima i lošim investicijama. Stručnjaci stoga upozoravaju da je detaljna provera istorije ključni korak pre svake kupovine.

Kupovina polovnog automobila može biti složen proces, a bez obezbeđivanja potrebnih informacija, kupci se izlažu riziku od prevara. Zbog toga je važno da potencijalni kupci budu oprezni i da se ne oslanjaju isključivo na vizuelne aspekte vozila, već da obavezno provere njegovu istoriju. Na ovaj način mogu smanjiti rizik i obezbediti da dobiju vozilo koje odgovara onome što je predstavljeno u oglasu.