Rok koji je Ustavni sud u Prištini postavio za izbore predsednika privremenih institucija ističe sutra, a do sada nije postignut dogovor među strankama oko ovog pitanja. Prema odluci Ustavnog suda, ukoliko predsednik ne bude izabran do 28. aprila, Skupština će se automatski raspustiti, a novi izbori moraju biti organizovani u roku od 45 dana.

Pokret Samoopredeljenje, koji ima najveći broj poslanika u Skupštini, ali ne dovoljno da samostalno izabere predsednika, ponudio je u subotu najvažnijim opozicionim strankama – Demokratskoj partiji Kosova (DPK) i Demokratskom savezu Kosova (DSK) – da predlože tri nestranačka kandidata za predsednika. Međutim, DPK je odbila ovaj predlog, a njen predsednik Bedri Hamza nazvao je ponudu „manevrom“, ponavljajući da je pitanje izbora predsednika za DPK „zatvoreno“.

Ljumir Abdižiku, predsednik DSK, reagovao je na ponudu Samoopredeljenja rekavši da bi njihova stranka mogla da predloži doskorašnju predsednicu Vjosu Osmani, ali samo ako Samoopredeljenje obezbedi 66 glasova za nju. Samoopredeljenje nije odgovorilo na ovaj kontrapredlog, ali je poznato da smatraju da Osmani ne ispunjava kriterijume koje su postavili kada su tražili nestranačke kandidate.

Arberije Nagavci, šefica parlamentarne grupe Samoopredeljenja, izjavila je da još nisu dobili predloge opozicionih stranaka i ponovo ih pozvala da dostave kandidate. U međuvremenu, funkciju predsednika privremenih institucija obavlja predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju, pošto je mandat Vjosi Osmani istekao 4. aprila, a novi predsednik nije izabran.

Na sednici Skupštine 5. marta, Samoopredeljenje je predložilo dva kandidata – Gljauka Konjufcu i Fatmire Kolčaku, ali glasanje nije održano jer nije bilo prisutno 80 poslanika, što je neophodan kvorum za održavanje sednice. Osmani je 6. marta potpisala dekret o raspuštanju Skupštine, ali je Samoopredeljenje taj dekret osporilo pred Ustavnim sudom, koji je presudio da dekret nema pravno dejstvo i dao poslanicima rok do 28. aprila da izaberu predsednika.

Za izbor predsednika privremenih institucija potrebno je u prva dva kruga glasanja obezbediti dve trećine glasova od 120 poslanika, dok je u trećem krugu neophodno 61 glas. Međutim, za održavanje sednice neophodan je kvorum od najmanje 80 poslanika. Samoopredeljenje trenutno nema dovoljno glasova da samostalno izabere predsednika, pošto je na vanrednim izborima 28. decembra prošle godine osvojilo 57 mandata, dok DPK ima 22, DSK 15, a Alijansa za budućnost Kosova šest mandata.

Ova situacija stvara pritisak na političke stranke da postignu dogovor kako bi izbegli nove vanredne izbore, koji bi bili treći za 16 meseci. Redovni izbori održani su u februaru 2025. godine, a vanredni u decembru 2025. godine. U tom kontekstu, politička stabilnost i formiranje funkcionalne vlade postaju ključni izazovi za sve stranke uključene u ovaj proces.

Ukoliko se dogovor ne postigne, posledice bi mogle biti značajne, ne samo za političku scenu u Prištini, već i za samu stabilnost regiona. S obzirom na to da je situacija veoma napeta, očekuje se da će stranke biti pod pritiskom kako bi pronašle rešenje pre isteka roka. Politički analitičari ističu da je važno da se izabere predsednik koji će biti prihvaćen od strane svih strana, kako bi se obezbedila funkcionalnost privremenih institucija i nastavila saradnja sa međunarodnim partnerima.