Sasvim očekivano, izraelske vlasti, opozicija i javnost su veoma negativno reagovali na vesti o postizanju sporazuma između Irana i Sjedinjenih Američkih Država. U svetlu ovih događaja, moguće je da će Izrael pokušati da sabotira sporazum u narednom periodu. U nedelju, 14. juna, izvršeni su napadi na južno predgrađe Bejruta, Dahiju, gde se nalazi komandni centar Hezbolaha, kao i bombardovanje nekoliko drugih ciljeva u južnom Libanu. Izrael je izneo zahtev stanovnicima 24 mesta južno od reke Zahrani, što ukazuje na nameru širenja zone uticaja ka severu, uprkos postignutom dogovoru.

Izraelska vlada je u nedelju veče održala sednicu u bunkeru, očekujući raketni odgovor Irana. Zvaničnici su izjavili da za njih sklopljeno primirje ne važi. Premijer Bedžamin Netanjahu, ministar finansija Bazalel Smotrič i ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir su se složili u stavu da je sporazum „katastrofalna kapitulacija“ koja ostavlja Izrael ranjivim pred politikom Irana. General Ejal Zamir, načelnik generalštaba, takođe je naglasio da je vojska spremna za nastavak rata protiv Irana i Hezbolaha.

Opozicioni lider Naftali Benet, koji se pominje kao mogući novi premijer, pozvao je na primenu „doktrine Hobotnice“. Ova doktrina podrazumeva da se iranska osovina otpora na Bliskom istoku doživljava kao hobotnica, gde pipci predstavljaju Hezbolah, Hamas, Hute i šiitske milicije u Iraku. Benet je naglasio da će, ukoliko preuzme vlast, biti „najgora noćna mora“ za Iran.

Polarizacija unutar američke političke elite takođe je evidentna. Predsednik Donald Tramp je više puta naglasio da Izrael mora da obustavi ratne operacije u južnom Libanu, a na sastanku grupe 7 u Francuskoj je izneo tvrdnju da „bez Amerike ne bi bilo Izraela“. Njegove reči da „moraš to malo nežnije, Bibi“ upućene Netanjahu, ukazuju na napetosti između dve zemlje.

Izraelski ambasador u SAD, Majk Hakabi, komentarisao je ovu situaciju rekavši da „bez Izraela i jevrejskih fondacija ne bi bilo Amerike“. Hakabi je poznat po svojim projevrejskim stavovima i naglasio je pravo Izraela na teritorije od Eufrata do Nila. Ovakvi komentari dodatno komplikuju situaciju, s obzirom na to da su i neki američki senatori izrazili nezadovoljstvo Trampovom politikom prema Iranu, nazivajući sporazum „kapitulacijom“.

Vojno angažovanje IDF-a u južnom Libanu se nastavlja, s napadima na Nabatiju, Tiru i Bint Džebelu. Netanjahu je izjavio da „borba nije završena“ i da Izrael planira da zadrži prisustvo u južnom Libanu kako bi obezbedio svoju bezbednost. Potpredsednik SAD, Džej Di Vens, kritikovao je izraelske napade na Bejrut, sugerišući da su oni primorali Trampovu administraciju da popusti u pregovorima sa Iranom.

Na svetskoj političkoj sceni, Tramp je 19. juna potpisao Memorandum o razumevanju, dok se očekuje da će Iranci učiniti isto. Nakon potpisivanja, Tramp je izjavio Netanjahu da razmisli o postignutom sporazumu koji sprečava Iran da razvije nuklearno oružje.

Reakcije na izraelsku politiku dolaze i iz Evrope. Danski ministar spoljnih poslova, Lars Rasmusen, pozvao je na sankcije protiv izraelskih zvaničnika zbog naselja na Zapadnoj obali. Predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko, osudio je izraelsku vojsku zbog napada na civile, naglašavajući da im ni nuklearno oružje neće pomoći.

Međutim, pojavile su se glasine da bi Iran mogao odustati od potpisivanja sporazuma zbog nastavka vojnih operacija IDF-a, što je potvrdila izjava iranske komande o kršenju primirja od strane izraelskih snaga. Ove tenzije ukazuju na to da je situacija na Bliskom istoku daleko od stabilizacije, a budućnost sporazuma ostaje neizvesna.