Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedan od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije. Dok država ulaže u širenje infrastrukture za skladištenje i obradu podataka, stručnjaci upozoravaju da bi ubrzani razvoj veštačke inteligencije i cloud servisa mogao ozbiljno da optereti domaći elektroenergetski sistem.

Dr Branimir N. Grgur, profesor sa Tehnološko-metalurškog fakulteta, analizirajući potrošnju električne energije u data centrima, ističe da ovi objekti predstavljaju osnovu savremene digitalne infrastrukture. U njima se skladište ogromne količine podataka, održavaju cloud servisi, internet platforme, poslovni sistemi i elektronska uprava. Data centri su objekti ispunjeni serverima i mrežnom opremom koji moraju da rade neprekidno, uz stalno napajanje i snažne sisteme za hlađenje.

Najveći državni data centar u Srbiji se nalazi u Kragujevcu i trenutno raspolaže instalisanom snagom od oko 14 megavata. Kada bi radio punim kapacitetom tokom cele godine, njegova potrošnja bi dostizala približno 123 gigavat-sata električne energije godišnje. Iako to trenutno čini oko 0,34 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji, planirano proširenje značajno menja sliku. Ako centar dostigne 40 megavata, godišnja potrošnja bi skočila na oko 350 gigavat-sati, dok bi pri maksimalnom kapacitetu od 56 megavata trošio gotovo 500 gigavat-sati godišnje. To bi značilo da jedan data centar koristi između 1% i 1,4% ukupne domaće proizvodnje struje.

Poređenja radi, termoelektrane TENT A i TENT B zajedno proizvode između 18 i 22 teravat-sata godišnje, pa bi budući data centar trošio oko 2,5% njihove ukupne proizvodnje. U odnosu na hidroelektranski sistem Đerdap, njegova potrošnja bila bi ekvivalentna približno 4,5% godišnje proizvodnje. Profesor Grgur upozorava da bi razvoj veštačke inteligencije i cloud servisa mogao dovesti do toga da svi veliki data centri u Srbiji tokom naredne decenije zajedno troše između 1 i 2 teravat-sata godišnje, što bi predstavljalo između 3 i 6% sadašnje ukupne proizvodnje električne energije u zemlji.

Kragujevac je posebno ilustrativan primer. Grad bez data centra godišnje troši između 400 i 550 gigavat-sati električne energije. Sadašnji data centar od 14 megavata već je povećao ukupno gradsko opterećenje za oko četvrtinu. Ukoliko se proširi na 40 megavata, povećanje bi dostiglo oko 70%, a pri kapacitetu od 56 megavata, data centar bi gotovo sam trošio količinu električne energije jednaku potrošnji čitavog grada.

Osim energetskog opterećenja, veliki data centri stvaraju i značajne toplotne efekte. Gotovo sva električna energija koju serveri koriste pretvara se u toplotu, što dovodi do dodatnog zagrevanja vazduha, veće potrebe za rashladnim sistemima, povećane potrošnje vode i pojave lokalnih toplotnih ostrva, posebno tokom letnjih meseci.

Profesor Grgur navodi da bi buduća reverzibilna hidroelektrana Bistrica, planirana sa snagom između 628 i 660 megavata, mogla godišnje da proizvodi između 1 i 1,5 teravat-sati električne energije. Međutim, procene pokazuju da bi gotovo celokupna proizvodnja takvog postrojenja mogla da bude usmerena na snabdevanje data centara ako se nastavi trenutni trend njihovog razvoja.

Dodatni problem je što Srbija poslednjih godina sve češće prelazi iz statusa izvoznika u status uvoznika električne energije, naročito tokom zime i sušnih perioda. U kritičnim danima zemlja mora da uvozi između 500 i 1.500 megavata snage, dok ukupni energetski manjak, kada se uračunaju remonti, havarije i vršna opterećenja, može da dostigne između 1 i 3 teravat-sata godišnje.

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora još nije dovoljno razvijena da prati očekivani rast digitalne infrastrukture. Vetar trenutno proizvodi između 1,6 i 2 teravat-sata godišnje, dok solarne elektrane daju između 0,15 i 0,3 teravat-sata. Ukupna proizvodnja iz vetra i sunca tako iznosi do 2,3 teravat-sata godišnje, pa bi značajan deo te energije mogao da bude usmeren na potrebe data centara.

Slični trendovi su već vidljivi širom sveta. Globalni data centri su tokom 2024. godine potrošili oko 415 teravat-sati električne energije, što je približno 1,5% ukupne svetske potrošnje. Procene govore da bi do 2030. godine ta potrošnja mogla da dostigne između 1.000 i 1.300 teravat-sati godišnje, pre svega zbog ubrzanog razvoja veštačke inteligencije.

Zbog ogromnih potreba za energijom i sistemima za hlađenje, pojedine evropske energetske kompanije razmatraju pretvaranje starih termoelektrana na ugalj i gas u data centre. Kompanije poput Engie, RWE i Enel vide u tome način da izbegnu troškove zatvaranja starih postrojenja, dok tehnološki giganti poput Amazona i Microsofta na tim lokacijama dobijaju brz pristup elektroenergetskoj mreži i velikim količinama vode potrebne za hlađenje servera.