„Već 11 godina ovo pozorište nije na svojim ‘daskama koje život znače’, već u Ustanovi kulture Vuk na Zvezdari. Bilo je dosta problema, problem je bila imovinsko-pravna priča, sama zgrada koja je pripadala državi došla je u ruke privatnog lica, privatne firme 2017. godine, a novinari Nove su to otkrili 2023. godine. Kad je to otkriveno, dat je predlog samom pozorištu da se prebaci u Beograd na vodi, što su odbili, pa je grad krenuo sa rekonstrukcijom od 2024. godine. Tad je najavljeno da će trajati 500 dana, na tabli piše da bi trebalo da je završena 4. septembra 2025. godine, a na sajtu grada rok je početak 2026. godine“, kaže ona.

U poslednjih nekoliko godina, pozorišna scena u Beogradu suočava se sa brojnim izazovima, a jedan od najistaknutijih problema je i pitanje imovinske i pravne regulative koja se tiče pozorišnih zgrada. U ovom konkretnom slučaju, pozorište o kojem je reč, nije u mogućnosti da obezbedi svoje uobičajene uslove rada zbog prebacivanja u drugačije okruženje. Ustanova kulture Vuk postala je privremena adresa za ovo pozorište, ali pozorišna scena se ne može zamisliti bez adekvatnog prostora koji bi omogućio umetnicima da se izraze.

U 2017. godini, zgrada pozorišta je prešla u vlasništvo privatne firme, što je dodatno otežalo situaciju. Kako su novinari Nove otkrili 2023. godine, ovaj transfer imovine nije bio dovoljno jasan i postavio je pitanja o pravima i obavezama koje su proizašle iz tog prenosa. S obzirom na to da je pozorište od tada nekoliko puta menjalo svoju lokaciju, umetnici su bili primorani da se prilagođavaju novim uslovima rada, što je uticalo na kvalitet njihovog izražavanja i produkcije.

Prošle godine, kada su se pojavili planovi za rekonstrukciju prostora, pozorište je dobilo mogućnost da se vrati u svoj pravi dom. Rekonstrukcija je najavljena za 2024. godinu, a ako sve prođe prema planu, završetak radova je predviđen za 4. septembar 2025. godine. Ova informacija je važna ne samo za umetnike, već i za publiku koja jedva čeka da ponovo vidi svoje omiljene predstave na pravim daskama.

Ipak, postoji i zabrinutost zbog toga koliko će vreme trajanja rekonstrukcije uticati na samu pozorišnu produkciju. Umetnici su često u potrazi za alternativnim prostorima, ali ti prostori nisu uvek optimalni za izvođenje pozorišnih predstava. Osim toga, premestanje u alternativne lokacije može značiti i gubitak stalne publike koja je navikla na određeni prostor i atmosferu.

Naime, pozorišta su srce kulturnog života jednog grada, a njihovo odsustvo može ozbiljno uticati na kulturnu ponudu. U tom smislu, važno je da grad Beograd u potpunosti razume značaj pozorišta i da bude otvoren za predloge i rešenja koja će omogućiti umetnicima da se vrate u svoje domove.

Kako se čini, gradske vlasti su svesne problema i pokrenule su inicijative za rekonstrukciju i revitalizaciju pozorišnih prostora. Međutim, postavlja se pitanje koliko će ovakvi koraci biti efikasni i koliko će trajati pre nego što pozorišta ponovo dobiju svoje mesto u srpskoj kulturnoj sceni.

Pored toga, situacija sa pozorištem postavlja i šira pitanja o kulturnoj politici u Srbiji. U vremenu kada su mnoge umetničke institucije suočene sa finansijskim problemima i logistikom, neophodno je da se preispitaju prioriteti i da se pronađu održiva rešenja koja će omogućiti da pozorišta ostanu aktivna i relevantna.

U tom procesu, važno je uključiti i publiku, koja igra ključnu ulogu u održavanju pozorišne scene. Samo zajedničkim snagama, umetnicima, upraviteljima pozorišta, gradskim vlastima i publikom, može se osigurati da pozorište nastavi da živi i da daje svoj doprinos bogatoj kulturnoj tradiciji Beograda i Srbije.