Nepostojanje direktnih diplomatskih veza između Irana i Sjedinjenih Američkih Država otežava postizanje mira, ali posrednički kanali, kao što je Pakistan, igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Ova situacija povećava važnost alternativnih načina komunikacije, uključujući društvene mreže i novinske agencije koje blisko prate stavove vladajućih krugova u obe zemlje.

Listovi poput Tansima i Farsa, povezani sa Islamskom Revolucionarnom gardom, postali su važni u komunikaciji jer su omogućili slanje poruka i stavova iranske vlade prema američkim zahtevima bez posredovanja drugih zemalja. Ove publikacije često objavljuju vesti o zahtevima druge strane, što pokazuje njihovu ulogu u nedovoljno formalizovanoj diplomatskoj komunikaciji.

Na primer, Fars je objavio iranski kontra-predlog od 14 tačaka kao odgovor na američki nacrt sporazuma. Ovaj predlog uključuje ukidanje blokade od strane SAD, povlačenje američkih snaga iz iranskih voda, uspostavljanje novog režima plovidbe kroz moreuz Hormuz, kao i dogovor o regionalnom miru i uklanjanje mina. Ovaj pristup sugeriše da Iran želi da reši trenutni rat kroz sporazum o deeskalaciji u tri faze, pri čemu bi prva faza obuhvatila najhitnija pitanja.

Međutim, neki analitičari smatraju da su informacije o ovom predlogu možda lažne, s obzirom na to da su se pojavile u aprilu, kada je američka administracija započela operaciju „Projekat Sloboda“ kako bi zaštitila plovidbu kroz moreuz Hormuz. Iran je, s druge strane, uveo nove oblike blokade kako bi osigurao svoju kontrolu nad pomorskim putevima.

U međuvremenu, iranska vojska je izvršila napade na grad Fudžeiru, što je dodatno eskaliralo situaciju. Američki planovi su se suočili sa otporom kada je Saudijska Arabija odbila da dozvoli korišćenje svog vazdušnog prostora za vojne akcije, što je dovelo do obustavljanja američkih operacija.

Državni sekretar Marko Rubio je pozvao Kinu i Rusiju da podrže američku inicijativu u Savetu bezbednosti UN, ističući važnost međunarodne saradnje u rešavanju ovog konflikta. Rok koji je američka administracija postavila Iranu za odgovor na poslednji predlog ističe 9. maja. Iranski portparol je naglasio da Teheran razmatra predloge, ali još uvek nije došao do konačnog rešenja.

U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp je izjavio da će rat biti brzo okončan, naglašavajući da je njegov cilj okončanje nuklearnih ambicija Irana. Problem obogaćivanja uranijuma ostaje centralno pitanje, s različitim predlozima o dužini moratorijuma koji se kreću od 5 do 20 godina.

Eskalacija u Ormuškom moreuzu između 7. i 8. maja dodatno komplikuje situaciju. Američke snage su napale dva iranska tankera, a Iran je uzvratio napadima na različite ciljeve. Ova razmena vatre mogla bi da ugrozi mirovne pregovore, ali iz Vašingtona stižu poruke da će se razgovori nastaviti.

Kina bi mogla igrati ključnu ulogu u daljem razvoju situacije. Iranski ministar spoljnih poslova sastao se sa svojim kolegom u Pekingu, gde su razgovarali o postizanju mira sa SAD. Ukoliko se dogovor ne postigne do sredine maja, kineski predsednik Si Đinping mogao bi da preuzme posredničku ulogu tokom sastanka sa Trampom.

Sve u svemu, situacija ostaje napeta, a diplomatski pregovori se nastavljaju dok se pokušava postići rešenje koje bi zadovoljilo obe strane i dovelo do smanjenja tenzija u regionu.