Antonija Bilić (17), maturantkinja srednje Trgovačke škole, nestala je 7. juna 2011. godine u okolini Drniša, gde je izašla iz svoje porodične kuće. Njeno telo pronađeno je tek 17 meseci kasnije, dok je Dragan Paravinja osuđen za njeno ubistvo. Ova tragedija postala je jedna od najpoznatijih potražnih akcija u Hrvatskoj, koja je privukla pažnju javnosti i medija.

Antonija je kobnog dana viđena na Čikolskom mostu, gde je stopirala u pravcu Splita. Nakon toga, njen trag se gubi. Poslednji signal njenog mobilnog telefona zabeležen je kod odmarališta Modruš. Dve nedelje nakon njenog nestanka, policija je zaustavila plavi kamion koji se podudarao sa snimcima nadzornih kamera. U tom kamionu bio je Dragan Paravinja, koji je stao kada je Antonija podigla palac.

Paravinja je uspeo da pobegne, ali su ga policijske snage locirale i uhvatile 24. juna 2011. godine, nakon što je preplivao reku Savu. Njegovo hapšenje pokrenulo je višemesečnu potragu za telom Antonije, koja je uključivala pretragu jezera i drugih lokacija u okolini. Nažalost, telo devojke pronađeno je tek 28. novembra 2012. godine, na parkiralištu pored državnog puta u selu Modruš, nedaleko od mesta gde je poslednji put lociran njen mobilni telefon.

Dragan Paravinja je tokom suđenja bio suočen s ozbiljnim optužbama, uključujući teško ubistvo i pokušaj silovanja. Na osnovu dokaza, uključujući snimke nadzornih kamera i DNK tragove, bio je osuđen na 40 godina zatvora. Međutim, presude su nekoliko puta ukidane. Prvo suđenje je prekinuto nakon što su pronađeni posmrtni ostaci Antonije, a drugo je ukinuto zbog potreba za ponovnim izvođenjem dokaza.

Tokom suđenja, advokat Paravinje je tvrdio da nije postojala dovoljna osnova za presudu, navodeći da su dokazi prikupljeni pod sumnjivim okolnostima. Veštaci su također ukazali na to da je teško utvrditi da li je Antonija silovana, jer su pronađeni samo skeletni ostaci.

Vrhovni sud je 2017. godine preinačio kaznu sa 40 na 20 godina, obrazlažući to time da nije dokazano silovanje i da su okolnosti za duži zatvor izostale. Tako je Paravinja kažnjen za „obično ubistvo“, a ne za teže zločine. Ova odluka izazvala je različite reakcije u javnosti, a slučaj je ostavio dubok trag u društvu, postavljajući pitanja o pravdi i zaštiti žena u Hrvatskoj.

Ova tragedija i dalje ostaje u sećanju kao podsećanje na važnost sistemskog pristupa rešavanju slučajeva nestalih osoba i pružanju pravde žrtvama i njihovim porodicama.