U većini demokratija, kada lider poverava visoko rizične diplomatske zadatke članovima porodice i poslovnim saradnicima, to obično izaziva ogorčenje javnosti. Međutim, američki predsednik Donald Tramp nije naišao na značajan otpor zbog svog načina zapošljavanja, koje mnogi opisuju kao „prijateljsko“ kadrovanje. Ovakav pristup može imati dugoročne ozbiljne posledice.

Tramp je ključne diplomatske zadatke poverio svom zetu, Džaredu Kušneru, i njegovom poslovnom partneru, Stivu Vitkofu, umesto da se oslanja na državnog sekretara i profesionalni diplomatski kor. Kušner je bio viši savetnik tokom Trampove prve administracije, a sada je, zajedno sa Vitkofom, specijalni izaslanik za mir. Njih dvojica su zaduženi za pregovore o Ukrajini, Gazi i Iranu, iako su obojica bez prethodnog diplomatskog iskustva i suočavaju se sa očiglednim sukobima interesa.

Jedan od sukoba interesa dolazi od Vitkofa, čiji sin je izvršni direktor kripto kompanije World Liberty Financial (WLF), koja je prošle godine potpisala sporazum sa Pakistanom. Ova firma, u kojoj obitelji Tramp i Vitkof imaju značajne vlasničke udele, stvara sumnju u integritet pregovora, posebno kada se uzme u obzir da Pakistan igra ulogu posrednika u razgovorima između Sjedinjenih Država i Irana. Ovakva situacija stvara preklapanje između poslovnih interesa i diplomatskih pregovora, što može dovesti do etičkih problema.

Kao dodatak, Kušner je osnovao privatnu investicionu firmu Affinity Partners i obezbedio značajna sredstva od zalivskih monarhija, uključujući oko 2 milijarde dolara od državnog investicionog fonda Saudijske Arabije. Njegova zavisnost od saudijskog kapitala postavlja pitanje njegove sposobnosti da pregovara o pitanjima kao što je Iran, posebno kada se uzme u obzir da saudijski prestolonaslednik, Mohamed bin Salman, poziva Trampa na nastavak sukoba.

S obzirom na sve ovo, Tramp nije pokušao da Kušnera i Vitkofa postavi na zvanične diplomatske pozicije, što bi ih potencijalno podvrglo većim obavezama prema zakonodavnom nadzoru. Njihovo izbegavanje formalnih procedura omogućava im da deluju bez potrebne transparentnosti i odgovornosti, što dodatno komplikuje situaciju.

Osim njih, i drugi bliski saradnici Trampa profitiraju od svoje bliskosti s njim. Na primer, Lari Elison iz kompanije Oracle ostvaruje značajne dobitke kroz ulaganja u američki TikTok, a Trampovi sinovi, Erik i Donald mlađi, pokušavaju da prodaju sisteme za presretanje dronova zalivskim državama. Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće sukobe interesa u Trampovoj administraciji.

Uprkos svim ovim skandalima, američka javnost deluje otupelo na Trampova kršenja normi. Skandali koji bi u prošlim administracijama izazvali ozbiljne posledice sada postaju svakodnevica. Republikanska stranka, koja se povinuje Trampovim željama, stvorila je osećaj rezignacije među građanima, što dodatno oslabljuje političke norme i povjerenje u institucije.

Trampova spoljna politika, koja se sada vodi kroz lične lojalnosti i privatne interese, ozbiljno narušava kredibilitet Sjedinjenih Država kao pouzdanog partnera. Čak i ako Kušner i Vitkof postignu nekakav mirovni sporazum, on će biti obeležen sumnjom zbog njihovih ličnih interesa, što dodatno potkopava globalno liderstvo SAD.

Kako se situacija razvija, strane vlade koje žele da utiču na američku politiku moraju da se prilagode Trampovim zahtevima kako bi ostvarile saradnju. Ovaj fenomen postaje najvidljiviji kroz Trampov takozvani „Odbor za mir“, koji više liči na geopolitičku franšizu nego na multilateralnu instituciju. Mnoge zemlje su spremne da plate kako bi ostale u dobrim odnosima sa američkim predsednikom.

S obzirom na sve ove izazove, Trampova pristup diplomatiji, koji se oslanja na privatne interese i netransparentne mreže, neće doneti stabilnost ili poverenje. Ova situacija može učiniti Sjedinjene Države manje poštovanim i efikasnim na svetskoj sceni, a obnova kredibiliteta će biti dug i težak proces.