Prošle nedelje srpski i ruski medijski prostor preplavila je vest da vlasti u Beogradu navodno uskoro planiraju da ukinu bezvizni režim za građane Rusije. Priča se munjevito proširila — od proruskih medija u Srbiji do federalnih televizija u Moskvi.

Reakcija Kremlja bila je veoma indikativna. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, i pre bilo kakve zvanične odluke Beograda, javno je poručio da su „takve odluke obično simetrične“, nagoveštavajući mogući odgovor Moskve. Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko pokušao je ponovo da predstavi bezvizni režim kao korist za Srbiju, tvrdeći da on ima „humanitarni i društveni značaj za samu Srbiju“. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je primoran da lično demantuje navode u programu televizije Prva, poručivši: „Takva odluka neće biti doneta“, nazvavši celu priču „običnom dezinformacijom“.

Izvor cele priče bila je izjava poznatog proruskog političkog aktera Dragana Stanojevića, predsednika skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, data ruskim „Izvestijama“. On je potvrdio da se mogućnost uvođenja viza za ruske državljane zaista razmatra u okviru usklađivanja Srbije sa zahtevima Brisela na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Zbog toga je teško govoriti o bilo kakvom iznenađenju za Kremlj. Srbija još od 2022. godine postepeno usklađuje svoju politiku sa evropskim integracijama, formirala je posebnu operativnu grupu za ubrzanje reformi i zvanično preuzela obavezu da do kraja 2026. ispuni evropske kriterijume, uključujući i viznu politiku. Imajući u vidu broj ruskih diplomata i obaveštajnih struktura prisutnih u Beogradu, teško je poverovati da je ova tema Moskvi bila nepoznata.

Ipak, upravo su ruski državni mediji i njima bliski proruski mediji u Srbiji uspeli da tehničko pitanje pretvore u političku aferu i glavnu vest dana, prisiljavajući Vučića da se javno pravda biračima. Predstavnik ukrajinske obaveštajne službe Andrij Jusov nedavno je upozorio da su ovakve informacione kampanje tipičan instrument ruskog psihološkog uticaja i destabilizacije javnog mnjenja. Mehanizam je jednostavan: narativ se lansira kroz ruske medije, zatim ga preuzimaju proruski izvori u Srbiji i predstavljaju ga kao „narodnu zabrinutost“.

Tajming nije slučajan. Srbija se nalazi u periodu političke nestabilnosti, a Vučić se priprema za vanredne parlamentarne izbore koji bi trebalo da budu održani na jesen. U takvim okolnostima uznemiravanje proruskog biračkog tela, koje čini važan deo podrške vladajućoj strukturi, direktno utiče na političku atmosferu i potencijalne izborne rezultate. Cilj nije bio informisanje građana o mogućim promenama viznog režima, već stvaranje dodatnog političkog pritiska na vlast.

U praksi, pitanje viza je mnogo jednostavnije nego što ga predstavljaju ruski narativi. Vizni režim ne znači zatvaranje granica, već dodatnu proveru osoba koje ulaze u zemlju — proveru eventualne kriminalne prošlosti, povezanosti sa ekstremističkim ili terorističkim organizacijama i drugih bezbednosnih rizika. Takve procedure svake godine prolaze milioni ljudi širom sveta.

Posebno je zanimljivo što se ova rasprava vodi upravo sada, kada je prošle nedelje u Beogradu održana konferencija „Budućnost evropskih nacija“, okupljanje evropskih ultradesničarskih i neonacističkih organizacija koje je organizovao proruski nacionalista Miša Vacić. On se od 2023. nalazi pod američkim sankcijama zbog, kako je navedeno, „zlonamernih aktivnosti u korist Rusije“. Među učesnicima su bili Roberto Fjore, lider italijanske neofašističke organizacije Forza Nuova, i Gonzalo Martin, potpredsednik španske neonacističke organizacije Democracia Nacional. Obojica su ranije učestvovala na skupovima u Sankt Peterburgu koje su organizovale strukture povezane sa ruskim milijarderom Konstantinom Malofejevim, bliskim Kremlju. Upravo bi takve osobe prolazile dodatne provere u slučaju viznog režima.

Većina nezavisnih analitičara smatra da bi eventualno uvođenje viza za ruske državljane predstavljalo tehničko usklađivanje Srbije sa evropskim pravilima, a ne neprijateljski potez prema Rusiji. Nijedna članica Evropske unije nema bezvizni režim sa Rusijom. Problem nije u samoj odluci, već u načinu na koji je tema predstavljena javnosti. Moskva je rutinski diplomatski proces pretvorila u sredstvo političkog pritiska, uključujući u kampanju i sam Kremlj preko Peskova, čime je lokalnoj temi veštački dat međunarodni značaj.

Vučić se tako našao u situaciji da tokom predizborne kampanje javno „brani“ interese Moskve pred sopstvenim građanima — upravo onakav ishod kakav je, po mišljenju mnogih posmatrača, i bio cilj cele operacije. Sa svim svojim bezbednosnim i obaveštajnim aparatom, Vučić je ovu rundu propustio i izgubio. Završnica stiže na jesen. Vučiću, saberi se!