Srbija prolazi kroz jednu od najozbiljnijih unutrašnjopolitičkih kriza u poslednjim decenijama. Masovni protesti, studentske blokade univerziteta i zahtevi za stvarnom vladavinom prava pokazuju da je srpsko društvo ozbiljno ušlo u borbu za evropsku budućnost. U takvoj situaciji Moskva pribegava metodama poznatim svakom istraživaču ruskih specijalnih operacija: provokacijama, smrtima pod nerazjašnjenim okolnostima i višeslojnim operacijama uticaja.

Jedna od operacija Moskve, prema navodima, sprovedena je 26. marta 2026. godine na platou ispred Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde je pronađeno telo 25-godišnje studentkinje M.Ž. Prema izvoru redakcije u BIA, neposredno pre tragedije na petom spratu aktivirana su pirotehnička sredstva radi zvučnog prikrivanja, nakon čega je devojka pala kroz prozor. Slučaj izgleda sumnjivo, a i predsednik Vučić je u javnom obraćanju rekao da je studentkinja „bila normalna, slala poruke 18 minuta pre smrti“ i da je „na to bila primorana“. Dok Više javno tužilaštvo u Beogradu nastavlja istragu, smrt devojke odmah su iskoristili proruski mediji za pritisak na studentski pokret i pokušaj izazivanja novog talasa protesta širom zemlje. Ministar državnih investicija Darko Glišić čak je u programu uživo izjavio: „ne šaljite decu na protestne fakultete, inače ćete ih vratiti u kovčegu“.

Ništa manje zanimljivo ne razvija se ni istraga poznate tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je urušavanje betonske nadstrešnice dužine 35 metara odnelo 16 života. Zvanično objašnjenje vlasti jeste korupcija i nemar tokom rekonstrukcije koju je sprovodio kineski konzorcijum Railway International China Communications Construction (CRI-CCC). Međutim, prema podacima koje redakcija navodi pozivajući se na sopstveni izvor u BIA, istražitelji u poverljivom delu istrage razmatraju verziju da je na nosećim vešalicama nadstrešnice neposredno pre rušenja postavljen strani predmet koji je mogao izazvati pucanje konstrukcije. Rekonstrukciju je vodila kineska kompanija preko koje je ruska strana navodno imala tehnički pristup objektu. Vlada Aleksandra Vučića ovu fazu istrage je stavila pod oznaku tajnosti, računajući da je iskoristi kao sredstvo pritiska prema Moskvi. Objavljivanje takvih podataka značilo bi nagli raskid sa Kremljom, što se smatralo rizičnim bez prethodnog izlaska iz energetske zavisnosti i uklanjanja agenata uticaja iz državnih struktura, poput Aleksandra Vulina.

Međutim, Moskva, kako se tvrdi, nije cenila pokušaj manipulacije svojih beogradskih partnera i pokrenula je sopstvenu „operaciju“. Njen rezultat bila je poznata tvrdnja ruskih službi o isporukama oružja Ukrajini, koju su ruski mediji pojačavali tokom cele 2025. godine. Posebnu pažnju izaziva smrt predstavnika srpske državne vojne kompanije „Jugoimport SDPR“ Radomira Kurtiča, koji je preminuo na ulici u Moskvi pod nerazjašnjenim okolnostima u novembru 2025. godine. Informacija je objavljena tek mesec dana kasnije, nakon što su Vojnobezbednosna agencija Srbije i BIA obavestile Vučića o „sumnjivoj smrti“. Ruski istražni organi do danas nisu dostavili sudsko-medicinske izveštaje ni Ambasadi Srbije ni samom „Jugoimportu“, dok je iz moskovske kancelarije kompanije nestala veća količina dokumenata i hard-diskova. Prema proceni analitičara Lansing Institute, reč je o operaciji ruske FSB usmerenoj na „kontrolu informacija“. Paralelno je Moskva blokirala prodaju ruskog paketa akcija NIS-a direktno srpskoj strani, jasno poručivši da je Beograd potcenio stepen zavisnosti od „velikog brata“.

Dok najviše institucije Beograda i Moskve vode opasnu igru ucena, ruski agenti uticaja na terenu nastavljaju delovanje u više pravaca. Srbija aktivno izdaje boravišne dozvole predstavnicima ruskog sveštenstva, kojima manastiri obezbeđuju smeštaj i izdržavanje mimo standardnih migracionih procedura. To Moskvi omogućava ozbiljan uticaj na vernički deo stanovništva kroz široku mrežu „špijuna u mantijama“.

Raiffeisen Bank — austrijska institucija koja je, prema kritikama, posle niza skandala povezanih sa Deripaskom i kompanijom Rasperia Trading Limited postala funkcionalni instrument Kremlja — u aprilu 2026. pokušala je da preuzme srpski Addiko Bank, sa namerom da potom srpski, bosanski i crnogorski deo poslovanja prepusti grupi Alta Group. Stručnjaci ovu šemu vide kao pokušaj Rusije da proširi mehanizme zaobilaženja sankcija pod okriljem balkanske jurisdikcije.

Istovremeno je pojačana kampanja destabilizacije Vojvodine. Na društvenim mrežama, preko naloga koje beogradska „Politika“ povezuje sa koordinisanim delovanjem, promoviše se narativ o „nezavisnoj Vojvodini“. Pojava tih objava poklopila se sa promenama političke situacije u Mađarskoj, gde kabinet Viktora Orbana, naklonjen Moskvi, više nije tako siguran oslonac.

Na kraju, portugalska investiciona grupa Alpak Capital — struktura bliska Orbanu — vodi pregovore o kupovini ključnih nezavisnih medija u Srbiji: televizija N1, Nova S i listova Danas i Radar. Time ruska orbita, prema ocenama kritičara, pokušava da stavi pod kontrolu poslednje nezavisne redakcije u zemlji.

Narativ o „srpskim vojnicima protiv Rusije“ zaslužuje posebnu pažnju kao primer koordinisane operacije. U aprilu 2026. Aleksandar Vulin — bivši potpredsednik vlade pod sankcijama EU i SAD — izjavio je da će ulazak Srbije u Evropsku uniju neizbežno značiti slanje vojske u „rat protiv Rusije“. Istog dana, na sednici Parlamentarne skupštine ODKB, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov gotovo identično je ponovio istu tvrdnju, navodeći da Brisel od Beograda traži slanje vojske protiv Rusije. Sinhronizacija i gotovo identične formulacije Vulina i Lavrova predstavljaju očigledan pokazatelj koordinisane informativne kampanje.

Znakovito je da je upravo u tom kontekstu premijer Kosova Aljbin Kurti na londonskoj konferenciji o odbrani izjavio da je zabrinut zbog postojanja 48 operativnih srpskih baza u pograničnoj zoni i prisustva „kremaljske kancelarije“ u Ministarstvu odbrane Srbije. Prema navodima izvora u BIA, svi opisani događaji deo su jedinstvene strategije: zadržati Srbiju u orbiti Moskve po svaku cenu, destabilizovati ionako krhke državne institucije, diskreditovati evropski put u očima javnosti i ne obazirati se na kolateralne gubitke među običnim građanima Srbije.