Prošle nedelje Evropu je potresao talas događaja u Mađarskoj. Istraživački portal VSquare objavio je snimke razgovora ministra spoljnih poslova Mađarske Petera Sijarta sa ruskim ministrom Sergejem Lavrovom — iz perioda 2023–2025, koji obuhvataju stotine sati neformalnih kontakata. Sijarto je tokom pauza između sastanaka EU pozivao Lavrova i u realnom vremenu prenosio tok diskusija, kao i poverljiva evropska dokumenta. Istovremeno je Politico objavio tajni plan saradnje Budimpešte i Moskve u 12 tačaka, potpisan u decembru 2025: energetika, trgovina, jačanje učenja ruskog jezika, kulturna razmena. Skandal je veliki, ali za Srbiju — iznenađujuće poznat.

Dok se o Mađarskoj tek piše, u Beogradu se slične stvari već tiho sprovode. U aprilu 2026. državna kompanija „Srbijagas“ povećala je cenu priključenja domaćinstava na gas sa 780 na 980 evra. Istovremeno je predsednik Vučić saopštio produženje „povoljnog gasnog ugovora“ sa Rusijom za još tri meseca, prećutkujući njegovu političku uslovljenost: kratkoročan aranžman koji ne donosi stabilnost ni nezavisnost, već stalnu potrebu za novim dogovorima sa Moskvom. U Mađarskoj je mehanizam isti — prema VSquare, jedno od ključnih pitanja u razgovorima Sijarta i Lavrova bilo je produženje uredbe koja omogućava plaćanje gasa preko OTP banke. Gas ovde nije samo energent — on je instrument kontrole.

Tajni plan Orbana uključivao je i širenje ruskih energetskih kompanija u Mađarskoj — u oblasti nafte, gasa, nuklearnog goriva i vodonika. U Srbiji se sličan scenario već odvija. Pored poznatog slučaja NIS-a, u februaru 2026. generalni direktor „Rosatoma“ Aleksej Lihačov doputovao je u Beograd na razgovore sa Vučićem o izgradnji prve nuklearne elektrane u Srbiji. Nuklearna energija pod kontrolom „Rosatoma“ znači dugoročnu zavisnost — od goriva, tehnologije i održavanja, i to na decenije. Tako već funkcioniše mađarska elektrana „Paks“.

Uticaj se, međutim, ne zaustavlja na energetici. U Nišu od 2012. radi Srpsko-ruski humanitarni centar — formalno za vanredne situacije, a u praksi finansiran iz srpskog budžeta sa oko 2,3 miliona evra, uz potpuni izostanak transparentnosti o njegovim aktivnostima. Zapadni partneri godinama upozoravaju da se objekat nalazi blizu NATO baze na Kosovu i da pokazuje karakteristike obaveštajne infrastrukture. Dok je Mađarska skrivala svoje veze u tajnim dokumentima, Srbija ih praktično i ne skriva.

Kulturno-humanitarna saradnja, predviđena i u mađarskom planu, u Srbiji je već uveliko realizovana. Tokom marta i aprila 2026. u Beogradu i Novom Sadu održani su brojni događaji pod pokroviteljstvom ruskih institucija: „Dani Ermitaža“, festival „Dani ruske kulture“, edukativni programi poput „Gagarinovog časa“. Ruske državne strukture aktivno promovišu saradnju, uključujući i uključivanje srpskih inženjera u projekte „Roskosmosa“. Istovremeno, aplikacija Yandex Go zauzela je značajan deo tržišta taksi prevoza u Beogradu. Ono što je u Mađarskoj plan — u Srbiji je već realnost.

Postoje i elementi koji prevazilaze mađarski slučaj. U aprilu 2026. ukrajinska služba bezbednosti (SBU) uhapsila je u Odesi državljanina jedne balkanske zemlje, osumnjičenog da je regrutovan od strane ruskih službi za izvršenje atentata na visokog oficira ukrajinske mornarice. Došao je kao turista, dobio oružje i zauzeo poziciju — ali je uhvaćen na licu mesta. Iako zemlja porekla nije zvanično objavljena, sama činjenica govori da se Balkan posmatra i kao operativna baza, a ne samo kao politički saveznik.

Mađarska i Srbija nisu odvojeni slučajevi — to su dve tačke iste strategije. Razlika je samo u nivou prikrivanja: Budimpešta deluje unutar EU i koristi zatvorene kanale, dok Beograd funkcioniše otvorenije — kroz javne ugovore, budžetsko finansiranje i institucionalnu saradnju.

U takvom kontekstu, u aprilu 2026. Evropska unija počela je da razmatra zamrzavanje 1,5 milijardi evra pomoći Srbiji zbog zastoja u reformama, pritisaka na medije i neusaglašene spoljne politike. To je signal sa ozbiljnim posledicama.

Rezultati izbora u Mađarskoj 12. aprila 2026. doneli su važnu poruku regionu. Koalicija „Tisa“ predvođena Peterom Mađarom ostvarila je ubedljivu pobedu nad Orbanom uz rekordnu izlaznost od 77,8%. Mađarsko društvo je, posle godina političkih dogovora i zavisnosti, odlučilo da promeni kurs. Analitičari Carnegie Europe ocenili su to kao „udarac za Kremlj“ i dokaz da je sistem uticaja ranjiv tamo gde građani aktivno učestvuju u političkom procesu.

U Srbiji protesti traju već duže vreme i ukazuju na iste zahteve: nezavisno pravosuđe, slobodni mediji i vlast koja odgovara građanima. Mađarska je pokazala da je promena moguća. Pitanje je — da li će Srbija krenuti istim putem?