Reditelj dokumentarca „Leaving Neverland“, Den Rid, izrazio je snažnu kritiku prema novom biografskom filmu o Majklu Džeksonu, nazivajući ga „zapanjujuće neiskrenim“. U intervjuu za The Hollywood Reporter, Rid je istakao da je Džekson bio „gori od Džefrija Epstina“, što je izazvalo brojne reakcije javnosti. On je naglasio da su u filmu propustili da se pozabave ozbiljnim optužbama o seksualnom zlostavljanju koje su iznele žrtve Džeksona.

Rid je režirao dvodelni HBO dokumentarac koji se fokusirao na priče Vejda Robsona i Džejmsa Sejfčaka, koji su kao deca tvrdili da su bili zlostavljani od strane Džeksona. On je ukazao na to da je novi biografski film potpuno ignorisao te tvrdnje, što je, kako je rekao, znak da je ljudima manje stalo do istine o Džeksonu, a više do njegove muzike. „Mislim da mnogi ljudi jednostavno vole njegovu muziku i okreću glavu na drugu stranu“, rekao je Rid.

Izveštaji sugerišu da je treći čin biografskog filma prvobitno trebalo da istraži uticaj višestrukih optužbi na Džeksonov život i karijeru, ali su dodatna snimanja koštala oko 15 miliona dolara zbog klauzule iz vansudske nagodbe sa Džordanom Čendlerom, prvim od Džeksonovih tužilaca. Ove informacije dodatno komplikuju sliku o Džeksonovoj zaostavštini i njegovom nasleđu.

Antoan Fukua, režiser novog filma, takođe je izneo svoje stavove o optužbama protiv Džeksona. On je istakao da, iako je skeptičan prema nekim roditeljima optuživača, ne zna šta je istina, ali je naglasio da ponekad ljudi mogu da preuveličaju ili izmisle stvari zbog novca. Ova izjava je izazvala dodatne kritike, posebno u svetlu ozbiljnosti optužbi.

Rid je kazao da je Fukuina izjava o pohlepi ironična, naglašavajući da svi uključeni u film zapravo zarađuju na račun Džeksonove zaostavštine. On je dodao da Robson i Sejfčak nikada nisu zaradili novac od svojih optužbi, što dovodi u pitanje motive onih koji su odlučili da naprave film koji glorifikuje Džeksona.

U svom komentaru, Rid je istakao da je proces podnošenja tužbi kompleksan i da se novac ne dobija dok se ne dokaže slučaj na sudu. Njegove reči sugerišu da je postavljanje Džeksona na pijedestal bez priznanja njegovih grehova nepravedno prema žrtvama.

„Svi izgledaju kao da ne razumeju da je, ukoliko podnesete tužbu, neophodno da pobedite na sudu da biste dobili bilo kakav novac“, rekao je Rid. On je ukazao na to kako je Džeksonova zaostavština i njegov obožavateljski bazen često stavljali pritisak na one koji su kritikovali njegov rad.

Ridova kritika nije samo usmerena prema filmu, već i prema društvenom stavu koji se prema Džeksonu zauzima. On veruje da većina ljudi jednostavno odlučuje da zanemari ozbiljnost optužbi kako bi uživala u njegovoj muzici, što može imati dugoročne posledice po društvo kao celinu. „Kako možete ispričati autentičnu priču o Majklu Džeksonu, a da nikada ne spomenete činjenicu da je bio ozbiljno optužen za zlostavljanje dece?“, pitao je Rid.

Na kraju, Rid je zaključio da će mnogi ljudi verovatno ignorisati sve sumnje i reći da je film „sjajan muzički film“, potpuno zaboravljajući na Džeksonove zločine. Ova situacija postavlja pitanje kako se kultura slavne ličnosti može nositi sa optužbama za ozbiljne zločine i šta to govori o društvenim vrednostima.