Marina Abramović, poznata kao „baka umetnosti performansa“, ponovno ispisuje istoriju kao prva živa umetnica koja ima samostalnu izložbu u Galeriji Akademije. Njeni radovi biće postavljeni rame uz rame sa stalnom postavkom muzeja, što je još jedan presedan u njenoj karijeri. Ova izložba nosi naziv „Transforming Energy“ ili „Transformacija energije“, što odražava ključnu liniju njenog stvaralaštva koju razvija već decenijama.

Abramović je 1997. godine postala prva žena koja je osvojila „Zlatnog lava“ za najboljeg umetnika na Bijenalu, i to za svoje delo „Balkan Baroque“. Ovaj iscrpljujući performans uključivao je ribanje krvavih kravlji kostiju po šest sati dnevno tokom prve nedelje manifestacije. Tokom svoje karijere, ona je često izazivala granice umetnosti i podsticala publiku na aktivno učestvovanje.

U razgovoru sa Art Newspaper, umetnica je izjavila: „Osećam se kao buldožer, neka vrsta komunističkog ratnika koji kaže: u redu, želim ovaj prostor. Važno je očistiti ovaj testosteron i pustiti malo ženskog duha unutra.“ Ovaj komentar ukazuje na njen snažan stav o umetničkom prostoru i potrebu za ravnotežom između muških i ženskih perspektiva u umetnosti.

Jedan od najzanimljivijih aspekata njene izložbe je njen rad „Pijeta“ iz 1983. godine, na kojem umetnica drži telo svog tadašnjeg partnera Ulaja. Ova fotografija biće izložena pored Ticijanove „Pijete“, njegovog poslednjeg remek-dela koje je ostalo nedovršeno. Abramović priznaje da nije lako biti pored ovakvog velikog dela, i nada se da publika neće doživeti njen rad kao arogantan.

Abramović se fokusira na interakciju sa publikom, koja je postala sve važnija u njenom radu. Za svoju izložbu u Muzeju moderne umetnosti u Šangaju, ona je kreirala čitavu postavku interaktivnih radova, gde publika može fizički stupiti u kontakt sa radovima, što je dovelo do njenog novog pristupa umetnosti. „To više nije imalo veze sa mnom. Publika je ta koja koristi rad i dobija energiju iz materijala koje koristim,“ objašnjava ona.

U Veneciji su postavljeni interaktivni „prolazni objekti“, uključujući kamene krevete i strukture sa ugrađenim kristalima, sa kojima posetioci mogu fizički da stupaju u kontakt. Jedan od radova poziva posetioce da posmatraju boje na panelima po sat vremena, dok se u blizini nalaze metronomi koji mere vreme. Ovaj rad je posvećen kompozitoru Džonu Kejdžu, pioniru nedeterminisanosti u muzici.

U prostoru izložbe u Akademiji, Abramović je postavila pravilo da posetiocima nisu dozvoljeni telefoni, a nude im se slušalice kako bi se blokirao spoljašnji zvuk. Umetnica želi da publika provede najmanje tri sata u doživljaju njenih radova, verujući da će mnogi, posebno mlađi posetioci, biti spremni na takvo vremensko ulaganje. „Publika apsolutno sita pukog gledanja; žele da budu uključeni, žele da dožive umetnost na mnogo direktniji način nego ranije,“ kaže ona.

Abramović ističe da je njen rad usmeren na mlađu generaciju publike, a izložba „Transforming Energy“ predstavlja njeno nasleđe. Venecijansko bijenale i prateće izložbe održavaju se od 9. maja do 22. novembra, otvorene su za sve posetioce, čime se dodatno širi pristup umetnosti.

Ove godine, Srbiju na Bijenalu predstavlja umetnik Predrag Đaković sa izložbom „Preko Golgote do Vaskrsa“, koji trenutno boravi u Veneciji. Abramović i Đaković svojim radovima ukazuju na važnost umetnosti kao načina izražavanja i povezivanja sa publikom, čineći Venecijansko bijenale mestom susreta različitih umetničkih perspektiva i tradicija.