Američki državni sekretar Marko Rubio posetio je Vatikan gde se sastao sa papom Lavom XIV. Ova poseta je deo šire misije poboljšanja odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Svete stolice, nakon što je američki predsednik Donald Trump kritikovao papu zbog njegovog stava prema ratu u Iranu. U okviru posete, Rubio će razgovarati i sa državnim sekretarom Vatikana kardinalom Pjetrom Parolinom, kao i sa italijanskim ministrom spoljnih poslova Antoniom Tajanijem i ministrom odbrane Gvidom Krozetom. Takođe, planiran je i sastanak sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni.

Ova poseta je značajna jer ima za cilj da smanji tenzije koje su nastale nakon Trumpovih javnih izjava. Kako je za Euronews Srbija izjavio verski analitičar Draško Đenović, Rubio je dobio zadatak da premosti razlike koje su se pojavile u odnosima između Vašingtona i Vatikana usled Trumpovih kritika. „Marko Rubio, ne samo deklarativni već aktivni katolik, imao je potrebu da ispegla sve ono što je predsednik Tramp uspeo da zakomplikuje“, istakao je Đenović.

Istorijski je značajno da je prvi put papa iz Sjedinjenih Američkih Država, što otvara mogućnost da Amerika dobije i trećeg katoličkog predsednika. Poznato je da je Amerika tradicionalno protestantska zemlja, a samo su dva predsednika do sada bila katolici. U tom kontekstu, Rubio kao katolik ima dodatni motiv da radi na poboljšanju odnosa.

Jedna od važnih tema razgovora između Rubija i pape bila je situacija na Kubi. Đenović ističe da je Kuba nominalno katolička zemlja i da američki interesi u ovom slučaju moraju biti usklađeni sa papinim nastojanjem da pruži podršku kubanskom narodu. „Papa ima drugačiji pogled na Latinsku Ameriku od trenutne administracije u Vašingtonu“, dodao je Đenović.

U vezi sa politikom Vatikana prema Kosovu, Đenović je primetio da papa Lav XIV tokom svoje prve godine pontifikata nije želeo da previše politizira, već je pokušavao da pronađe ravnotežu između duhovne i političke uloge. „Biti na čelu Katoličke crkve mnogo je više nego biti predsednik jedne države. Papa mora da štiti interese vernika širom sveta“, rekao je on.

Važnost stava Vatikana prema Kosovu je značajna jer bi promene u tom stavu mogle uticati na druge države da priznaju Kosovo. „Kada bi Vatikan promenio stav, postoji velika šansa da bi i neke druge zemlje učinile isto“, naglasio je Đenović.

Osim političkih tema, Đenović je ukazao na izazove sa kojima se suočava nova papinska administracija. Papa Lav XIV pokušava da ostavi utisak jednostavnog i pristupačnog čoveka, u suprotnosti sa temperamentnim stilom svog prethodnika. „On deluje kao veoma jednostavan čovek koji pokušava da približi crkvu vernicima“, rekao je analitičar.

Trenutno, Katolička crkva se suočava sa brojnim izazovima, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su prisutne afere vezane za seksualno zlostavljanje i finansijske skandale. „Postoje ozbiljni sporovi unutar same Crkve, od pitanja pedofilije do odnosa prema istopolnim zajednicama. Sve su to problemi sa kojima se sadašnji papa suočava“, zaključio je Đenović.

Ova poseta Marka Rubia Vatikanu može se posmatrati kao korak ka stabilizaciji odnosa između Vašingtona i Svete stolice, uz nadu da će doprineti boljem razumevanju i saradnji u budućnosti.