Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra u prvom kvartalu 2026. godine. Ova cifra predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za taj period otkako je uspostavljen Registar cena nepokretnosti, kako je saopštio Republički geodetski zavod (RGZ).

Od ukupnog iznosa, 337,9 miliona evra se odnosi na delimično regulisano tržište. U prva tri meseca 2026. godine zaključeno je ukupno 30.795 kupoprodajnih ugovora. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, podaci pokazuju rast ukupne vrednosti tržišta od 14 odsto, kao i povećanje broja transakcija od šest odsto, što ukazuje na stabilan trend rasta na tržištu nepokretnosti.

Stanovi čine najveći deo vrednosti tržišta, sa ukupno uloženih 1,2 milijarde evra u njihovoj kupovini. Nakon stanova, kuće su na drugom mestu sa 152 miliona evra, dok građevinsko zemljište zauzima treće mesto sa 122 miliona evra. Poslovni prostori su ostvarili promet od 92 miliona, dok je poljoprivredno zemljište zabeležilo 49 miliona evra. Ove cifre jasno pokazuju da je tržište stanova dominantno, ali da i ostale kategorije nepokretnosti imaju značajan udeo.

U najvećim gradovima Srbije, kao što su Beograd i Novi Sad, takođe se beleži rast broja kupoprodajnih ugovora. U Beogradu je zabeležen rast od 10 odsto, dok je samo za kupovinu stanova u ovom gradu izdvojeno ukupno 643 miliona evra. U Novom Sadu, broj transakcija povećan je za šest odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine, što dodatno potvrđuje pozitivne trendove na tržištu nepokretnosti u ovim urbanim sredinama.

Osim rastućeg broja transakcija, posebno se izdvaja i cena pojedinih nekretnina. Najskuplje nepokretnosti su zabeležene u Beogradu, a najveći iznos je plaćen za stan u gradskoj opštini Savski venac, koji je prodat za 2.600.000 evra. Ovaj stan je takođe ostvario i najvišu cenu kvadratnog metra u Srbiji, što ukazuje na izuzetnu potražnju za luksuznim nekretninama u prestonici.

Pored najskupljeg stana, najskuplja kuća prodata je takođe na teritoriji gradske opštine Savski venac, a njena cena iznosila je 2.100.000 evra. Takođe, najskuplje garažno mesto u prvom kvartalu 2026. godine prodato je za 77.000 evra na teritoriji gradske opštine Stari grad, što dodatno osvetljava raznovrsnost ponude i potražnje na tržištu.

Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, koji se sastavlja na osnovu podataka Registra cena nepokretnosti, pruža sveobuhvatan uvid u kretanja na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji. Kao jedinstven i pouzdan izvor podataka, ovaj izveštaj omogućava objektivno praćenje tržišnih trendova, što ga čini značajnim alatom za investitore, kupce, prodavce i sve ostale učesnike na tržištu nepokretnosti.

Rast tržišta nekretnina u Srbiji može se posmatrati kao rezultat nekoliko faktora, uključujući ekonomski rast, povećanje potražnje za stanovima, kao i povoljne kamate na stambene kredite. Ovi faktori zajedno doprinose razvoju tržišta, a očekuje se da će se trend rasta nastaviti i u narednim kvartalima.

U svetlu ovih informacija, jasno je da tržište nepokretnosti u Srbiji nastavlja da se razvija, pružajući mogućnosti za investicije i kupovinu nekretnina. Bez obzira na izazove koji mogu nastati, kao što su promene u ekonomskim uslovima ili regulativama, čini se da je tržište spremno za dalji rast i prilagođavanje potrebama kupaca i investitora.