U svetskim medijima sve su glasnije ocene da se globalne rezerve nafte smanjuju, što bi već tokom leta moglo dovesti do novog skoka cena ovog energenta, a samim tim i do rasta globalne inflacije. U slučaju da se ovo predviđanje svetskih energetičara obistini, ni Srbija neće ostati imuna na te poremećaje.

Jedan od sagovornika Danasa navodi da bi u tom slučaju i Srbija bila pogođena novim talasom poskupljenja goriva, ali i rastom cena drugih proizvoda i usluga, odnosno ukupne inflacije. Naš sagovornik ne isključuje ni mogućnost povećanja cena struje i gasa od jeseni, uz napomenu da će na to presudno uticati ugovor o gasu koji Srbija u tom trenutku bude imala sa Rusijom. Postojeći ugovor je ove nedelje produžen za još tri meseca, odnosno do 30. septembra, što znači da ističe tik pred početak nove grejne sezone.

Međutim, drugi sagovornik Danasa mišljenja je da u narednom periodu pre treba očekivati stabilizaciju cena nafte, naročito ako mirovni sporazum između SAD i Irana bude postignut.

Direktor američke energetske kompanije Ševron, Majk Virt, upozorio je nedavno da bi cene nafte mogle snažno da porastu tokom leta, jer se zalihe nafte smanjuju zbog rata u Iranu. On je istakao da se rezerve i mehanizmi koji ublažavaju tržišne šokove postepeno iscrpljuju, zbog čega je sposobnost tržišta da apsorbuje ovakve poremećaje znatno manja nego na početku rata. U narednim nedeljama, očekuje se da će pritisak na cene postati izraženiji, posebno u junu i julu.

Virt je takođe napomenuo da su ranije cene nafte bile stabilnije nego što se očekivalo zbog većih početnih zaliha, puštanja nafte iz američkih strateških rezervi i dotoka sankcionisane nafte iz Irana, Rusije i Venecuele. Međutim, te zalihe se sada postepeno smanjuju. Upozorenja o smanjenju zaliha dolaze i od drugih naftnih izvršnih direktora, uključujući i čelnika državne naftne kompanije UAE ADNOC, koji je naveo da se potpuni tok nafte kroz Ormuski moreuz neće vratiti pre sledeće godine, čak i ako se sukob završi.

Nakon početka američko-izraelskog napada na Iran, Ormuski moreuz je zatvoren, što je prekinulo jedan od ključnih pravaca za transport, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte. To je dovelo do naglog rasta cena nafte od kraja februara. U poslednje vreme cene su se donekle stabilizovale zbog očekivanja mogućeg mirovnog sporazuma. Fajnenšel tajms piše da je zatvaranje Ormuskog moreuza uklonilo sa svetskog tržišta oko 12 do 13 miliona barela sirove nafte dnevno.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milorad Filipović, ocenjuje da će se eventualni skok cena nafte na svetskom tržištu tokom leta neminovno odraziti i na Srbiju, imajući u vidu visok stepen uvozne zavisnosti. On objašnjava da Srbija u velikoj meri zavisi od uvoza, jer domaća proizvodnja pokriva tek oko jedne četvrtine potreba. U trenutnim okolnostima, Filipović smatra da je moguć inflacioni udar ukoliko dođe do značajnijeg rasta cena nafte u svetu.

On naglašava da je država već reagovala smanjenjem akciza, ali da je prostor za dalje smanjenje ograničen zbog velikih budžetskih potreba. U takvim okolnostima, Filipović smatra da bi poskupljenje gasa i struje od jeseni moglo zavisiti od političkih odnosa sa Rusijom i kretanja cena na svetskom tržištu energenata.

Ekonomista Dragovan Milićević smatra da trenutno nema naznaka novog velikog šoka na tržištu nafte, uprkos upozorenjima pojedinih energetičara. On objašnjava da su proizvodnja i potrošnja nafte u osnovi uravnotežene, što potvrđuje i sistem proizvodnih kvota OPEK-a. Milićević zaključuje da se, uz postepeno smirivanje geopolitičkih tenzija, u narednom periodu pre očekuje stabilizacija nego novi cenovni šok.

U zaključku, sve ovo ukazuje na to da će eventualni skok cena nafte neminovno uticati na ekonomiju Srbije, koja je u velikoj meri zavisna od globalnog tržišta nafte. Ekonomisti upozoravaju da je važno pratiti razvoj situacije i delovati proaktivno kako bi se umanjili negativni efekti na domaće tržište i inflaciju.