Iako radnici u Srbiji već imaju više radnih sati od radnika u zemljama Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić insistira na potrebi da se još više radi i da se poveća produktivnost. On optužuje radnike da prečesto koriste bolovanje, što, kako tvrdi, dovodi do odlaska kompanija iz Srbije. Tokom nedavne posete Kraljevu, Vučić je istakao da je stopa bolovanja u tom gradu izuzetno visoka, pominjući da se u letnjem periodu ta cifra penje i do 30 procenata.

Danas je izveštavao o potencijalnom gašenju pogona kompanije Leoni u Kraljevu. Radnici su izjavili da se deo proizvodnje premešta u druge gradove, dok iz kompanije tvrde da je produktivnost u Kraljevu povećana i da se rad nastavlja po planu. Iako je situacija neizvesna, prošlogodišnje gašenje pogona u Malošištu dodatno podstiče sumnje o sudbini pogona u Kraljevu.

Statistika o bolovanjima u Srbiji nije lako dostupna, ali u Predlogu zakona o e-Bolovanju iz 2022. godine navedeno je da se godišnje prijavi između 110.000 i 150.000 slučajeva privremene sprečenosti za rad. Prosečno trajanje bolovanja je između 11 i 13 dana, što dovodi do ukupno od 1,4 do 1,7 miliona dana bolovanja godišnje. Međutim, Vučićeve tvrdnje nisu potkrepene čvrstim dokazima, a ranije je govorio o potrebi za većim naporima i radom.

Predsednik se protivi smanjenju radnih dana ili časova, ističući da se mora raditi više, a ne manje. U svom planu za „novu fazu Srbije“, Vučić naglašava da su veća radna vremena potrebna kako bi Srbija ostala konkurentna na globalnom tržištu. Istovremeno, podaci Eurostata pokazuju da se u Srbiji u proseku radi 41,3 sata nedeljno, što je više od proseka u EU koji iznosi 36 sati.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kritikuje Vučićeve izjave, smatrajući da su radnici, građani i njihovi uslovi rada zanemareni. Ona ukazuje na to da Srbija ima jednu od najnižih stopa bolovanja u Evropi, što ne znači da su radnici zdravi, već da se plaše gubitka posla. Savić se pita da li je profit stranih investitora važniji od dobrobiti građana.

S druge strane, Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu priznaje da zloupotrebe bolovanja predstavljaju problem, ali naglašava da nije realno tvrditi da fabrike odlaze samo zbog bolovanja. On ističe da investitori gledaju širu sliku, uključujući troškove energije, infrastrukturu i poslovno okruženje. Takođe, naglašava potrebu za većim ulaganjem u tehnologiju i obrazovanje kako bi se povećala produktivnost.

Mijušković dodaje da insistiranje na većoj produktivnosti ne znači nužno krizu dosadašnjeg modela razvoja, već prelazak u novu fazu. On smatra da je Srbija uspela da privuče investicije zahvaljujući stabilnosti i konkurentnim troškovima, ali da je sada potrebno nadograditi taj model kroz veće ulaganje u znanje i tehnologiju.

Prema njegovim rečima, produktivnost se ne može povećavati samo pritiskom na zaposlene. Održivi rast dolazi iz boljih tehnologija i kvalitetnijeg menadžmenta. Mijušković zaključuje da su najuspešnije ekonomije one koje se fokusiraju na efikasnost, a ne nužno na dužinu radnog vremena.

U ovom kontekstu, jasno je da se Srbija suočava sa izazovima u vezi sa radnom disciplinom, produktivnošću i uslovima rada. Dok se debate nastavljaju, važno je razmotriti sve aspekte ekonomske politike i njenog uticaja na radnike i investitore. Povećanje produktivnosti zahteva integrisani pristup koji uključuje investicije, obrazovanje i reforme u radnoj disciplini, a ne samo povećanje radnih sati.