Požar koji je izbio u naftnoj infrastrukturi u Teheranu u martu ove godine, nakon izraelskih udara, izazvao je oslobađanje toksičnih gasova koji su se proširili na područje otprilike veličine Italije. Ove informacije proizašle su iz istraživanja kineskih naučnika, koje je objavljeno u časopisu „Napredak u atmosferskim naukama“ (Advances in Atmospheric Sciences).

Prema studiji, dva satelita zabeležila su da je požar trajao oko dva dana, tokom kojih je u atmosferu oslobođeno oko 29,8 kilotona sumpor-dioksida, a ovaj gas se proširio na oko 300.000 kvadratnih kilometara. Autor studije, Dženping Jin, docent na Univerzitetu Vuhan u Kini, istakao je da su prethodna istraživanja uglavnom bila fokusirana na pojedinačne „snimke“ emisija u blizini izvora, dok je kontinuirano praćenje ključnih događaja od suštinskog značaja za rano upozoravanje pogođenih područja.

Naučnici su naglasili da je analiza zasnovana na satelitskim podacima koji mere koncentracije gasova u atmosferi, a ne na merenjima sa tla. Na terenu nije bilo moguće sprovesti direktna merenja, ali se procenjuje da je sumpor-dioksid, u kontaktu sa vodom, mogao izazvati toksičnu kišu. Takođe, kapljice nafte i čađ su dodatno zagađivale zemljište, vegetaciju i vodene resurse u okolini Teherana.

U radu se takođe navodi da se zapaljena nafta iz skladišta Šahran proširila kanalizacionim sistemom u obližnja urbana područja, izazivajući nove požare u zelenim zonama i stvaranje velikih količina otrovnog dima. „Ovi podaci omogućavaju poređenje sa drugim događajima, poput umerenih vulkanskih erupcija ili velikih požara u rafinerijama. Atmosferske posledice su značajne, ali kratkotrajne“, izjavio je Jin.

On je naglasio važnost sistema ranog upozoravanja, jer toksični oblaci mogu da se kreću brzinom i do 200 kilometara za samo tri sata. Komunikacione prepreke i sukobi u regionu često otežavaju pravovremeno reagovanje na ovakve situacije. Prema izveštajima američkih medija, izraelski udari na Teheran u martu izazvali su zabrinutost i negodovanje unutar administracije Sjedinjenih Američkih Država zbog mogućih strateških posledica i reakcije iranskog stanovništva.

Sumpor-dioksid, koji se prirodno javlja i tokom vulkanskih erupcija, poseda snažna nadražujuća i korozivna svojstva, a takođe je jedan od glavnih uzročnika kisele kiše. U većim količinama i pri dužem izlaganju, sumpor-dioksid predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Ova nova saznanja o posledicama požara u Teheranu otvaraju vrata za dalja istraživanja i razvoj strategija za smanjenje rizika od sličnih događaja u budućnosti. Naučnici upozoravaju da bi trebalo povećati svest o opasnostima koje nose toksični gasovi i važnost brzog reagovanja u kriznim situacijama.

U zaključku, istraživanje pokazuje kako prirodni i ljudski uzroci mogu imati dalekosežne posledice po životnu sredinu, kao i zdravlje ljudi. Ova situacija naglašava potrebu za međunarodnom saradnjom u oblasti ekologije i zaštite životne sredine, posebno u regionima koji su suočeni sa sličnim pretnjama.