Državni Data centar u Kragujevcu predstavlja značajan faktor u potrošnji električne energije tog grada, jer je povećao njen nivo za četvrtinu. Kada dostigne svoj puni kapacitet, očekuje se da će trošiti gotovo istu količinu električne energije kao i ceo Kragujevac bez ovog centra. Profesor Branimir Grgur sa Univerziteta u Beogradu upozorava na moguće posledice intenzivne izgradnje data centara, koje bi moglo dovesti do značajnog manjka električne energije za domaćinstva i industriju u Srbiji.

Trenutna instalirana snaga državnog data centra u Kragujevcu iznosi oko 14 megavata (MW). Ukoliko bi radio neprekidno tokom cele godine, godišnja potrošnja električne energije bila bi oko 123 gigavat-sati (GWh). Srbija godišnje proizvodi između 35 i 37 teravat-sati (TWh) električne energije, što znači da trenutna potrošnja ovog data centra čini samo 0,34 odsto ukupne proizvodnje.

Planirano proširenje kapaciteta na 40 do 56 MW bi značajno povećalo potrošnju struje na između 350 i 491 GWh godišnje, što bi predstavljalo 1 do 1,4 odsto ukupne proizvodnje električne energije Srbije. U tom slučaju, potrošnja data centra od 56 MW bi odgovarala oko 2,5 odsto godišnje proizvodnje iz termoelektrana TENT A i TENT B, ili 4,5 odsto proizvodnje hidroelektrane Đerdap.

Profesor Grgur ističe da trenutni kapacitet data centra već povećava potrošnju u Kragujevcu za 25 odsto, dok bi proširenje na 40 MW moglo povećati potrošnju na 70 procenata, a na 56 MW na čak 98 procenata. Ovi podaci ukazuju na to da bi potpuno razvijen data centar mogao trošiti skoro koliko i ceo grad Kragujevac bez njega.

U svetlu rastuće potražnje za veštačkom inteligencijom i digitalnim uslugama, Grgur predviđa da bi svi veliki data centri u Srbiji mogli tokom naredne decenije trošiti između 1 i 2 TWh godišnje, što bi predstavljalo 3 do 6 procenata današnje ukupne proizvodnje električne energije u zemlji. Takođe, naglašava da bi cela proizvodnja iz reverzibilne hidroelektrane Bistrica mogla biti usmerena ka snabdevanju data centara.

Aktuelna godišnja potrošnja data centra od 123 GWh čini oko 6 procenata ukupne proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, kao što su vetar i sunce, koja se kreće između 1,8 i 2,3 TWh godišnje. Grgur ukazuje na to da, s obzirom na sporu izgradnju novih kapaciteta vetrogeneratora i solarnih elektrana, visok udeo ovakve energije može biti korišćen isključivo za napajanje data centara.

Osim elektroenergetskih izazova, Grgur naglašava da veliki centri za veštačku inteligenciju i klaud postaju ozbiljan urbanistički i termalni faktor, posebno tokom leta, zbog dodatnog zagrevanja vazduha i povećane potrošnje vode. To može dovesti do pregrevanja delova grada i stvaranja urbanih toplotnih ostrva, što ima značajne ekološke posledice.

Takođe, Srbija se u poslednjih nekoliko godina sve više prebacivala iz statusa izvoznika u status uvoznika električne energije, posebno tokom zime i sušnih godina, kada je bila prinuđena da uvozi nekoliko GWh dnevno.

Globalni data centri su tokom 2024. godine potrošili oko 415 TWh električne energije, što čini 1,5 procenata ukupne svetske potrošnje. Očekuje se da će se do 2030. godine ova potrošnja udvostručiti, na 1.000 do 1.300 TWh godišnje, uzrokovana ekspanzijom veštačke inteligencije koja troši znatno više energije od tradicionalnog računarstva.

Grgur takođe predviđa da bi neke stare termoelektrane na ugalj i prirodni gas u Evropi mogle biti pretvorene u data centre, što bi omogućilo brži pristup izvorima električne energije i vodi za hlađenje, uz smanjenje troškova za operatore ovih postrojenja. Ovi trendovi ukazuju na to da se Srbija mora suočiti sa značajnim izazovima u oblasti energetike i održivog razvoja, ukoliko želi da prati globalne tehnološke tokove.