Novi slučaj povređivanja majke i ćerke na pešačkom prelazu na Banovom brdu ponovo je otvorio važno pitanje bezbednosti pešaka u Srbiji. Iako su se u ovom incidentu držale propisa, njihova sigurnost nije bila zagarantovana. Veljko Ćurčić iz Agencije za bezbednost saobraćaja upozorava na porast saobraćajnih nezgoda i ističe odgovornost i vozača i pešaka. On naglašava kako pešački prelaz nije apsolutna zaštita, posebno na širokim gradskim ulicama, gde vozači često voze brže i opuštenije, čineći pešake još ugroženijim.

Ćurčić ukazuje na to da ni vozači ni pešaci ne bi smeli da funkcionišu na osnovu pretpostavki. „Bezbednost pešaka nikako ne sme biti pretpostavka“, kaže on, naglašavajući da svi učesnici u saobraćaju treba da budu svesni svojih obaveza i da ih se pridržavaju. On takođe ističe da bezbednost saobraćaja počinje kada vozači i pešaci jedni drugima vide ljude, a ne prepreke, jer se svi povremeno nalazimo u ulozi vozača ili pešaka.

Ćurčić upozorava i na čestu grešku pešaka koji iznenada stupaju na kolovoz, očekujući da će vozila odmah stati. On naglašava da pešački prelaz jeste mesto za prelazak, ali ne po svaku cenu. „Pre nego što pređemo ulicu, moramo se dobro uveriti da možemo to učiniti na bezbedan način“, naglašava on.

Pored toga, sve češća upotreba mobilnih telefona i slušalica tokom prelaska ulice dodatno ugrožava pešake. Ćurčić ukazuje na to da pešaci često mentalno nisu prisutni u saobraćaju, a odrasli svojim ponašanjem utiču na decu, dajući loš primer. Upozorava da je neophodno delovati na promenu ponašanja i izgradnju ispravnih stavova kako bi se stvorilo bezbedno okruženje.

Statistika je poražavajuća: od početka godine u saobraćajnim nezgodama poginulo je 34 pešaka, a među najrizičnijim grupama su starije osobe. „Najviše stradaju pešaci na deonicama gde im je potrebno više vremena za prelazak“, ističe Ćurčić. On takođe naglašava problem kratkih semaforskih intervala na velikim raskrsnicama, zbog kojih mnogi pešaci ostaju nasred kolovoza kada se uključi crveno svetlo.

Prema procenama, pešaci čine ogroman procenat stradalih u saobraćaju, a Ćurčić ističe da svako četvrto poginulo lice u saobraćaju pripada ovoj grupi. On insistira na tome da se bezbednost pešaka ne može svoditi samo na kampanje nakon tragedija, već je potrebno menjati navike kako vozača, tako i pešaka, kao i unaprediti organizaciju gradskog saobraćaja.